Select Menu

Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба


Марија Бастић, ОШ „Јанко Веселиновић“ Београд








Позориште сенки је дидактичко средство које пружа различите могућности. Користећи позориште сенки у настави деца ће на веома забаван и интересантан начин учити кроз игру.

Позориште сенки је веома лако направити, а материјал нам је скоро увек доступан.

Материјал: картонска кутија, папир за печење, маказе, лепак у стику, самолепљива трака, хамер, штапићи за ражњиће и лампа.





Марица Ферхатбеговић, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина






Љубав је вјечна


Осмјех је лијеп док радост пружа
Мирис опија у цвату ружа
Само љубав је вјечна
Она права била ружна или срећна
Кад је понесе хир брзи
Кад је заболи не зна да мрзи
Бранећи се од удара осека и плима
Поразе и побједе исто прима
Кад кад се учахури помало
Опрости што се није дало
Из ината и даље траје
Звјездице среће око ње сјаје
Обасјавају пут срећом
Корача са надом све већом већом
Нада се коначно циљу свом
У састанку са срећом
Можда и то за минут два буде
На длану сунце да ти нуде
Постанеш за неког битан јако
Кад те сретне не буде нимало лако
Али љубав је ту да све стави на мјесто
Свако своје добије пријесто


Мухамед Дураковић, VII разред


 
Љубиша Симић


Причао је један зеко
Да постоји царство неко
У коме је врт пун ружа
У том врту дворац пужа
На дворцу су тешка врата
Сва од сребра и од злата
Зидови су од опала
Степенице од кристала
Дворац броји сто одаја
Чувају га седам змаја
Око дворца зид високи
Покрај зида јаз дубоки
Змајеви над дворцем лете
Чик приђите ако смете!

Усудио се нико није
Страх обузе најхрабрије
Само зец је донде смео
До врха се дворца пео
Испред пужа храбро стао
Једном змају шамар дао
Нека каже сада неко
Како храбар није зеко!





Пријатељица ми је зато што....


Имам пуно пријатеља. Волим са свима да се дружим. Међутим, међу мојим пријатељима постоји и другарица са којом се највише дружим и која ми је најбоља пријатељица.

Често идем код ње и она долази код мене. Ми се никад не свађамо и волимо да се играмо заједно. Никад нам није досадно јер увек имамо пуно идеја за игру. Она је веома паметна, добра и пажљива. Помаже другима када је то потребно. Веома је духовита, зна да ме насмеје. Увек је весела и добро расположена. Зато и волим да се дружим са њом. Она је искрена, добра, увек је ту за мене.

Воли да се дружи са мном, као и ја са њом.




За Табла Фест 18


Ена Гоцић, III-2, ОШ  „Дубрава“ Књажевац

Учитељица: Данијела Јеленковић



Зорица Перић, ОШ „Дража Марковић Рођа“ Смољинац





Јесен у воћњаку


Жути суви лист скаче
Радује му се бело паче.

Несташан ветар све голица
Смеши му се птица.

Сочна крушка управо пада
Мали јој се меда нада.

Сузно небо капи пушта
Лишће под ногама шкрипи и шушка.



Анђела Перић, трећи разред

Ментор: Зорица Перић, руководилац литерарне секције



Горица Ћућула - Шаренац, ЈУ ОШ „Свети Сава“ Рогатица, Република Српска, БиХ






Ученици III-1



Детаљ са Специјалне олимпијаде 2018





Иако најмања по броју ученика у нашој општини, наша школа се сврстава у категорију сложенијих по питању организације рада. Наиме, поред одјељења редовне наставе, у њој наставу похађају и дјеца са сметњама у развоју у, за њих прилагођеним, учионицама по посебном програму, у оквиру посебних одјељења. Лаици би на основу тога претпоставили да су они одвојени од осталих ученика. Но, није тако. Насупрот томе, наставни кадар који ради са њима, уз подршку свих осталих запосљених у школи, настоји да их што више интегрише у цјелокупну школску заједницу. Да се осјећају као равноправни чланови, што и јесу. У том смјеру и са том жељом, у школи се често огранизују разне активности којима је циљ међусобно дружење, прожето духом равноправности, емпатије, солидарности, хуманости... Духом толеранције. Једна од таквих вишедневних активности је и свакако, сада већ традиционална, манифестација Специјална олипијада.

Специфична манифестација, којом се наша школа препознаје у држави и којом се поноси, сачињена је од три дана активности спорског, забавног, али и образовног карактера. Средина октобра, резервисана за дружење дјечице са сметњама у развоју из различлитих крајева Црне Горе, из различитих институција, организација, установа, а циљ је један – ујединити их, удружити, измамити осмијехе јер то и чини живот. Лијепи тренуци... А да би показали да дјеца не познају границе, да су међу њима све разлике неважне, да су равноправни, ученици редовне наставе наше школе узимају учешће у приредби на отварању манифестације и игром, пјесмом, рецитацијама и скечевима, исказују топлу добродошлицу.

Тако је било и ове 2018. године. 

Једанаеста по реду Специјална олимпијада 2018, започела је свечаном приредбом, 12. октобра 2018. У препуној, свечано уређеној, фискултурној сали наше школе топлу добродошлицу свим присутнима, а посебно дјечици због које се и организују овакве активности, пожељела је управа школе, заједно са колективом запослених и ученицима учесницима програма. Пар рецитација, неколико литерарних састава, пар плесних тачки, изамљивали су аплаузе и овације присутних. Негдје у средини приредбе, својом хорском тачком уз кореографију, представили су се и ученици V-a разреда, свих 17. Трећи пут заредом. Како и доликује манифестацији овог типа, тако је изабрана и пјесма за представљање. Сведена, а упечатљива. Тиха, а опет снажне поруке. Софистицирана, чаробна, а опет отресита. Са поруком одраслима да обрате пажњу на дјецу, али не овлаш и преко рамена. Да обрате пажњу на очи, на покрет, на мимику јер то често крије хиљаде ствари које се ријечима не казују. Да његују та мала бића јер су она будућност овог свијета, јер су она смисао постојања. МЕЂУ ВАМА СМО, ПОДРЖИТЕ НАС! Снажно, емотивно, кратко, а упечатљиво. Пјесма која се сматра УНИЦЕФ – овом химном против вршњачког насиља, пјесма ДЕЛТА фондације, је била прави избор. „Не ругај се“, порука упућена свима. Не ругај се глувима, слабовидим, дјечици која трпе насиље, дјечици са инвалидитетом, онима који су претрпјели ратне страхоте, сирочићима, дјеци обесправљеној на све остале начине. Једноставно, НЕ РУГАЈ СЕ! Обучени у бијеле мајце, као симбол дјечије чистоте и невиности, држећи у ручицама балоне и хамер папире са порукама наранџасте боје која симболизује пријеко потребну толеранцију, уз цвјетиће различитих боја а опет исте форме и облике (различити, а исти) дјечијим уздрхталим гласићима одали су молбу и захтјев одраслима да се окрену пут оних којима је помоћ најпотребнија. Пут дјеце хероја и херојина која своју бол крију осмијесима, сузе трептајима окица, а нервозу поигравањем ножица и пљескањем ручица...

„Кад видиш ме, не ругај се,
у болу нема среће, знај.
Богу сви смо једнаки,
на крају сви смо анђели.
Не ругај се.“

Аплауз присутних, након тачке, је показао да смо то успјешно извели. Онако како се и очекивало, како нам и доликује. А већ пар тренутака након тога, услиједила су размишљања и питања како и на који начин да представимо одјељење и школу на сљедећој манифестацији, наредне године (Дан школе, Дјечији карневал).

Наредни дан, 13. октобар, је био резервисан за Округли сто, у зборници наше школе, који се већ неколико година традиционално одржава. Двочасовна размјена мишљења, ставова и искустава људи из струке, представника Министарства, Филозофског факултета, школа, дневних центара, НВО организација, су била од непроцјењивог значаја. Настојале су се прикупити информације, ријешити недоумице и препреке на које наилазимо у пракси, а све за циљ да се настава у коју су укључена дјеца са сметњама у развоју одвија у њима прилагођеној радној атмосфери интегришући их што више у школску заједницу. И овога пута је истакнута неопходна сарадња родитеља који је кључан фактор, али ништа мање ни важност другарске атмосфере у одјељењу у којем је дијете са смењама у развоју. Јер врло важан „партнер“ у раду су управо дјеца, њихова емпатија је један од предуслова успјешне, креативне, квалитетне реализације наставног процеса.

Након тога уз спортска надметања и колективна дружења, испуњена су и остала 2 дана ове манифестације на радост свих учесника, а са жељом да се традиција по могућности не прекида већ настави и у наредном периоду.



Дробњак Горан,
професор разредне наставе
Зеленика, Херцег Нови, Црна Гора





Будимо људи!


У славонском лепом селу, пре стотину година
млада Ана родила  је сина.
Отац Стеван име му је дао,
да ће Гојко Патријарх постати
то тада није знао.
Болест  тешка Стевана узе
синовима осташе туга, бол и сузе.
Иако није очекивао, а још мање желео
на највиши степеник Он се попео.
Био је смирен, поштен и вредан,
волео је Он да иде пешке,
сваком да руку пружи, да помогне
до далеких манастира да иде пешке.
У манастиру Раковица његово тело спава,
његов  лик са небеса Србију обасјава
док нам у мислима одзвања:
„Бог се гордима противи
смиреним даје благослов.
Будимо људи милостиви
немој да нас трује мржње отров!“



Богдана Јовановић, 7/1, ОШ „Бранко Радичевић“ Седларе

Похвала за песму посвећену Патријарху Павлу на Другом Таблином конкурсу за најлепшу божићну песму у старијој категорији


Соња Миловановић



БЕКСТВО


Од стварности у поезију беже,
а ја бих песму животу да вратим,
па сваки пут док песму пишем,
до живота стварнога да свратим
и из њега понесем лепоту, смех, сузе...
сваки стих на стварност да мирише,
да ми песма животом одише.
Не да смишљам стварност неку бољу,
већ да песму живот ми напише,
да ми пружи и снагу и вољу,
да истрајем у свему једнако
и у колу и на бојном пољу!


Соња Миловановић

Похвала од УСКОР-а – Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању


Јелена Ивановић, ОШ „Горачићи“ Горачићи







Анђела Радовић, II разред




За Табла Фест 18


Богдан Денић, 6-3, ОШ „Вожд Карађорђе“ Лесковац

Наставник: Анђелка Савић


Пријавите се на: Постови (Atom)
Copyright © 2014 Табла. Premium Blogger Template | Designed By TemplatePixel - Published By Gooyaabi Templates