НАЈНОВИЈЕ

Стваралаштво

Вести

Представљамо

четвртак, 28. јул 2016.

Хелена Малић - Пријатељство


Пријатељство


За пријатељство треба стрпљења
и много, много, много поверења.

Када твом другу помоћ треба,
без размишљања руку му пружи.
Тада ће и он пожелети
са тобом увек да се дружи.

С пријатељем се треба лепо слагати
и никада га, никада не сме лагати.
Искреност код пријатељства је важна,
али, такође и љубав снажна.

Када сви иду против твога друга,
само ти немој, ти га брани.
А он ће ти се одужити
и биће на твојој страни.

Ако је твој друг похвалу добио
или награду вредну освојио,
љубомора је ту негативна.
Тада ти требају осећања дивна.
Ти учини праву ствар
реци му - Браво другар!

Ако желиш друга
само следи упутства ова.
Теби ће одмах нестати туга
и ти ћеш имати друга из снова.


За Табла Фест 15

Хелена Малић, III/3, ОШ ''Свети Сава'' Панчево
Учитељица: Наташа Целески


среда, 27. јул 2016.

Богдан Ђорђевић - Највећи поклон је добар друг

НАЈВЕЋИ ПОКЛОН ЈЕ ДОБАР ДРУГ


Моја два друга која сам добио на поклон су пас Гари и папига Жућа.
С Гаријем се играм кад одем у село, а са Жућом код куће. Гари је мало већи од мене, па уместо да шетам њега, он шета мене. Зато ме и боле колена. Жућа је много мањи и зна да се попне на раме и главу да се тамо игра и да уради још понешто... Зна да угризе за уво и прст, што много боли, али трпим и даље га волим.
Зато ја волим њих обоје, иако су несташни, али су зато моји најбољи поклони  и пријатељи.


За Табла Фест 15

Богдан Ђорђевић, I/1, ОШ "Димитрије Тодоровић Каплар" Књажевац

Ментор: Биљана Симоновић, проф. раз. наставе

Филип Живојиновић - Кад не би било табле


Кад не би било табле...


У учионици прво што се види јесу столови и столице, а после њих за очи запада бела, чиста табла која има многе функције која се мора редовно одржавати (барем код неког).
Кад не би било табле, наставницима и наставницама било би тешко. Наставник географије понекад напише површину државе и називе који се ,,тешко’’ изговарају и која ми наваљујемо да нам напише. Без табле бисмо морали пажљиво да га слушамо и тако не би било проблема. Наставница француског, када радимо граматику, испише целу таблу и онда избрише када препишемо и опет испише. Код ,,францускиње’’ и са и без табле слабо знамо, наравно, осим појединца. Наставница математике, посебно кад радимо круг, више времена проводи цртајући кругове. Радимо задатке на табли. Показати примену Питагорине теореме на круг без табле није нимало лако. Можда једини начин би био  нацртати круг на зиду и показивати. Код наставника историје углавном радимо на пројектору тако да је исто и са и без табле. Наставник физике не воли да диктира зато он сваки задатак и сваку дефиницију запише на табли. За њега би било проблем јер би морао да диктира, а онај ко не зна задатак, мора да препише решења од оног ко зна. Наставница српског не воли да пише, али када се мора – онда се мора. Тако да, када радимо историју језика, ми напишемо много, али онда мора да се учи само из свеске. Предавање за њу без табле не би био изазов, али за нас би важило:
,,Књигу у шаке док још није касно!’’.
Учионица без табле не би била потпуна, као ни предавање наставника или наставница. Зато чувајте своје табле и не дајте да вам буду прљаве од маркера или креде, јер се онда неће ништа видети и то ће бити као да табле ни нема.


За Табла Фест 15

Филип Живојиновић, VII-2, ОШ „Бранко Радичевић“ Лугавчина (Смедерево)

Ментор: проф. Ана Хранисављевић

Клаудија Ђорђевић - Сан

САН


У кућици својој малој
до пола жутој, а од пола плавој
сан спава са својом стрином, тетком
и са неком црном, старом четком

Једном сам сну пошла у госте, ал' они посте

Ал' несрећа мене снађе,
таман да ме бата пита, али нас неко поче да штипа
морала сам брзо кренути кући иначе ће ме мама истући.

Тад ја устах из кревета
и гледам већ је дан,
видим неки господин се пакује
и схватим да је то био сан.


За Табла Фест 14

Клаудија Ђорђевић, V-3, Литерарна секција ОШ „Браћа Недић” Осечина

Проф. Лидија Марић Јовановић

уторак, 26. јул 2016.

Лена Лазаревић - Највећи поклон је добар друг


НАЈВЕЋИ ПОКЛОН ЈЕ ДОБАР ДРУГ


Највећи поклон је добар друг,
Јер другарство је лепо.
Кад ти друг буде к`о брат
Ти осећаш се прелепо.
Другарство је супер
И нек дуго траје.
И увек на поклон
Нек ми добре другове даје.


За Табла Фест 15

Лена  Лазаревић, I/1, ОШ "Димитрије Тодоровић Каплар" Књажевац

Ментор: Биљана Симоновић, проф. раз. наставе

Данијела Миладиновић - Сањала сам, кад порастем

Сањала сам, кад порастем...

 Све у животу пролазно је. Ми проводимо наш живот у ишчекивању. Чекамо да одрастемо, да завршимо школе, да створимо своје породице, али шта нам остаје НА КРАЈУ?! Остају нам лепе успомене на које са осмехом гледамо и које бисмо поново радо проживели.
Полако се Будим. Рано јутро је. Облачим се и крећем на посао. Корачам хладном и тихом улицом. Ходам све брже и брже... Журим, журим да не закасним. Воз се полако приближава станици. Трчим да стигнем на време. Улазим унутра. Седам на прво празно место крај  прозора и гледам у тмурно небо. Спрема се олуја. Путујем... Полако се присећам свог детињства, несташлука, првих заљубљивања. Кроз главу ми пролазе слике првог дана у школи. Затим се нижу екскурзије, велики одмори, шетње по ходницима. Полако лутам даље по мислима. Моје сањарење прекида кочење воза. Дао ми је знак да сам стигла на посао. Гледам на сат, ВЕЋ касним!
Почињем да ужурбано ходам. Улазим у ходник и видим гомилу људи ужурбаних. Сви су озбиљни, сви некуд журе. Како је само напорно бити ​​одрастао! На столу ме чека брдо папира, не знам одакле да почнем. У тоталном сам хаосу. Телефон звони, посла има на претек. Напољу се чује цвркут, прича, граја деце... Кад бих само могла да се вратим у детињство! Бити „велики захтева много одрицања, као и много обавеза. Лепи дани безбрижности су иза мене, једва сам чекала да одрастем, а ВЕЋ сада морам да размишљам озбиљно и да се понашам „озбиљно. Баш у том тренутку ме буди звук аларма на телефону. Трљам очи и схватам да је све био само сан и да још увек идем у основну школу.
Тек сад почињем да ценим своје детињство.  Покушаћу да уживам максимално у овим лепим годинама. Живот је један. Брзо пролази. Само си једном дете, одрастање НАС свакако чека.


За Табла Фест 15

Данијела Миладиновић, VII-2, ОШ „Бранко Радичевић“ Лугавчина (Србија)

Ментор: проф. Ана Хранисављевић

Хелена Малић - Цвет


Цвет


Један цвет плав
се прави  важан сав
како је за све битан
иако је поприлично ситан.

А њему веле птице у лету:
''Ма хајде, мали цвету,
к'о да си најважнији на свету!''

''Па да! Истину зборим!
Мислите да вам лаж говорим?
Бар једно знати био би ред,
Помажем пчели да прави мед.

А знајте и ово да после кише,
мирисом мојим ливада мирише.
Па и косац кад ме посече
и кући сувог однесе увече,
кравино млеко ја ћу бити,
и свако дете радо ће ме пити.

Ето, зато сам и ја важан,
иако ситан, нимало снажан.


За Табла Фест 15

Хелена Малић, 3/3, ОШ ''Свети Сава'' Панчево

Учитељица: Наташа Целески

понедељак, 25. јул 2016.

Страхиња Јовановић - Мој сан


МОЈ САН


Сваки дечак има сан
да постане фудбалер,
бар на један дан.
Изузетак нисам ни ја.

Желим да ме бодре,
желим да ми кличу
да водим лопту по зеленом терену
да сви моје име вичу.

Да дајем голове,
девојчице да ме воле.
Моја жеља, мој сан
да будем фудбалер сваки дан.


За Табла Фест 14

Страхиња Јовановић, VI-3, Литерарна секција ОШ „Браћа Недић” Осечина

Проф. Лидија Марић Јовановић

Лара Милијић - Највећи поклон је добар друг

НАЈВЕЋИ ПОКЛОН ЈЕ ДОБАР ДРУГ


Имати најбољег друга поклон је највећи,
Када све делиш са њим нема краја твојој срећи.

Свом најбољем другу повераваш срећу и тугу.
Њему причаш све своје тајне,
Оно што нико не сме да зна,
Прави друг никад те не изда.

Другарство је најлепша ствар на свету
И то треба сваком, па и малом детету.



За Табла Фест 15

Лара Милијић, I/1, ОШ "Димитрије Тодоровић Каплар" Књажевац

Ментор: Биљана Симоновић, проф. раз. наставе

Јелена Матић - Сањала сам, кад порастем

Сањала сам, кад порастем...


Моји су снови поприлично необични, али ретко истинити. Овај је одударао од свих њих. Кад сам се побудила, већ сам нагло порасла, била сам све већа и већа. Пробудила сам се у свом свету, свету будућности.
Неко ме је снажно повукао за раме и узвикнуо: "Откуд ти овде? Ко си ти?" Био је то веома оштар глас, а ја као да нисам била присутна. Све око мене је било чудно. Уместо предивног миришљавог цвећа, неодољиве зелене траве и бескрајног плавог неба, било је свуда трња и све је било мрачно. Из неба су севале муње које су биле јаке и бучне, а из свега тога до мене је допирала светлост, јака попут сунчевих зрака. Иза те светлости су се крила врата, врата будућности. У унутрашњости су се крила мала бића, створења попут зрна мака. Све је било као бајка, све је било тако магично. Свуда је било шареног цвећа и птичица које су летеле изнад разнобојних круница.
Кад сам крочила у тај чаробни кутак, прво што сам угледала било је једно слатко створење које ми се приближавало. Осећала сам се чудно, јер је све било тако сићушно у односу на мене. Ја сам била џин за њега. Оно ме је упитало какав је мој свет, а мој свет као да није ни постојао, пун мрака и пун трња, попут пакла. Овде је све било супротно. Уместо туге и самоће све је било весело и разиграно. Сићушна створења су била весела, ишарана свим дугиним бојама, са песмом на уснама. Један је стајао са стране, сам у ћошку, сав уплакан. Приближила сам му се и упитала га зашто стоји сам. Рекао ми је да нема правог пријатеља и да је тужан због тога. Док сам покушавала да га утешим, случајно сам се окренула и угледала велику чоколадну торту. Изненадила сам се угледавши је. Питала сам се како су тако мала бића могла да направе тако велику торту. Није ми било јасно. Одједном ме је неко гурнуо и пала сам на торту. Била сам сва чоколадна и умазана. Али, торта је била предивна и веома укусна. Оно мало уплакано биће, одједном је праснуло у смех. Било ми је чудно. После неког времена су ми рекли да оно није стварно уплакано, само је то био део плана. Сви су били срећни и смејали су се. Одједном ме је пробудио будилник, било је време за школу, касним! Схватила сам да нисам џин, него да сам обично дете које мора да иде у школу и ради домаће задатке.
Јесте ово био необичан и нестваран сан, али мени је био попут јаве. Чинило ми се као да сам порасла... Али, ипак, то је био сан! Можда се и оствари једног дана, можда и стварно постанем џин.


З Табла Фест 15

Јелена Матић, VII-2, ОШ „Бранко Радичевић“ Лугавчина (Смедерево)

Ментор: проф. Ана Хранисављевић
 
Повратак на врх
Copyright © 2014 Табла. Designed by OddThemes