Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба


Танкосава Милановић, ОШ „Дринка Павловић“ Куршумлија






МЕЧЕ


Сунце обуло ципелице жуте,
птичице навукле своје цвркуте.

У шумици једно мече
срећно скакуће, па рече:

- Чујте ме, моји мали другари,
стиже вам меда да се похвали!

Мој драги тата стиг'о из Кине
и купио три лимузине!

Мислио и на мало мече,
па ми купио тротинече!

Хајде сада сви у круг,
да вас провоза ваш друг!

И тако...
Месец се жути,
небо се плави,
а другари се још
возе по трави.



ЈОВАН МИЛЕНКОВИЋ, 3. разред




Божићна песма


Драга децо, Божић стиже,
драгом Богу да смо ближе,
да се греје ватра света
и да срећа кућом шета.

Нек вам Бог снагом јутра
поклони увек боље сутра
и дарује благослав вечни,
нек су вам сви бадњаци срећни.

Да здравље кућом ходи,
да слога међу људима годи,
да часни крст коло води
и Бог каже:- Христос се роди!



За Таблин конкурс за најлепшу божићну песму


Филип Додић, II /2, ОШ „3. октобар“ Бор

Ментор: проф. разр. наст. Дејана Борановић Маринковић






За Табла Фест 18


Даница Трајковић, 3-1, ОШ „Десанка Максимовић“ Косовска Каменица

Ментор: Данијела Трајковић



Јелена Ивановић, ОШ „Горачићи“ Горачићи



Јелена Петковић, ученица 6. разреда


ЗБИРКА ЈЕЦИНИХ ПЕСАМА


Ученица шестог разреда Јелена Петковић почела је да пише песме у четвртом разреду. Вредним радом низале су се песме, које су убрзо преточене у прву збирку.
Песме у овој збирци поређане су по хронолошком принципу – онако како су настајале. Мотиви у Јелениној поезији захваћени су из живота, из окружења детета јер се у дечјој природи налази моћ за конкретним виђењем света.
Пишући о свом одељењу Јелена је приказала изразитост типова различитих људских карактера, додуше у назнакама.
Тамнија страна живота (песме у којима се помиње рат), настала је вероватно као последица деловања средине, али је и први знак дечјег сазревања. Наговештава се доба када ће се дете подсмехнути својим играма. Ту се нижу питања на која дете не може дати прави одговор.
У временима у којима живимо велика је част имати децу која се баве писањем, нарочито у малим сеоским срединама. То је показатељ да није све замрло и да има оних „који светле у помрчини векова“. Нека овај Јеленин првенац нађе пут до својих читалаца, а њој желимо пуно среће у даљим подухватима.


Електронско издање Збирке Јециних песама можете погледати овде. 








Бори се за своја крила, јер небо није граница


Када ме мајка родила
И дала ми прва крила
Чувала ме, све ми чинила
Само да би весела била

У детињству дечијем родитељ се бори
Да детету што јача крила створи
Онда после доста муке
Дете учитељици дође у руке

Учитељица дете у небо вине
И у њему нека велика жеља сине
Да полети на крилима среће
И покупи сво мирисно цвеће

Борим се да моја крила буду јака
Да будем весела као особа свака
Да небо не буде ми граница
Већ само једна успутна станица



Милица Јањић, VII/1

Похвалa на 14. међународном фестивалу дечјег стваралаштва „КРЕАТИВНА ЧАРОЛИЈА“ Бања Врујци



Марица Ферхатбеговић, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина







Стара шупа моје нене


У старој шупи моје нене смо се моји рођаци и ја као мали играли жмурке.
Та шупа је саграђена од смеђих летви које су оронуле и скоро се срушиле. Она је јако мала и скромна, али опет лијепа. На њој се такођер налази један прозорчић, који када се зими замагли, ми дјеца смо по њему прстићима цртали пахуље. Било је јако занимљиво. У њој су се држале многе ствари. Па чак сам и ја једном приликом на једној летвици у углу написала име своје симпатије. У прољеће је најљепша. Маслачци, бијеле раде и љубичице је дочаравају и уљепшавају. Лептирићи око ње  се гањају и играју.
Та стара шупа ће ми увијек бити драга. У њој сам проводила најљепше дане игре и забаве.


Нерма  Рамић,  VI разред




За Табла Фест 18


Хелена Златановић, 6 год. ПУ „Полетарац“ објекат „Сунцокрет“ Каравуково









СМЕХА, СМЕХА ДЕЦИ


Смех, то није било шта...
То је нешто  најважније у животу.
Осмехом дарујеш срца лепоту
Ономе кога највише волиш,
Али и ономе кога први пут сретнеш у животу.
Осмех  срећу дарује
као мати  кад слаткиш да пре спокојног сна.
Та весела песма срца се чује.
Она се смеје, смеје...
Смех је  некада маска
Која  крије нешто друго дуго,
Мада то што крије за друге,
неће скрити и од тебе.
Ко се најслађе смеје?
Па наравно деца!
Ми се само смејемо, смејемо…
Тек откривамо живот и не плашимо се њега…
Ми се само смејемо, смејемо…
Срећни смо ваљда због свега!



Јелена Ђукић, 6/3


Друга награда на  литерарном  конкурсу Међународног фестивала хумора за децу 2017. у категорији  ̶  Гашини рефрени



Танкосава Милановић, ОШ „Дринка Павловић“ Куршумлија





БАМБИ


Гледа Бамби на ливади,
усред лета шта се ради,
трава, цвеће, брзо зри,
по ливади живот ври.

Скакавци и лептирићи,
мали мрави и црвићи,
па се Бамби чудом чуди-
ту се живот води луди.


ДАНИЛО МИЛЕНКОВИЋ, 3. разред




За Таблин конкурс за најлепши божићни цртеж


Јован Влачић, 6 год., СКПД Шафарик“ Добановци

Ликовни педагог: Бранка Лалић
Координатор ликовне радионице: Весна Димитријевић



Јелена Ивановић, ОШ „Горачићи“ Горачићи







У оквиру програма прославе јубилеја, 150 година Основне школе „Горачићи”, у прелепом окружењу школе, цркве и музеја организована је ликовна колонија. На овој сликарској колонији учествовала су три академска сликара.
Покровитељ сликарске колоније је Душан Цогољевић, доктор економских наука. Иако рођени Београђанин, доказао се као велики донатор у свом завичају низом акција, при уређењу школе, цркве, амбуланте и изградњи инфраструктуре, као и организацијом сада већ надалеко познате културно-спортске манифестације „Сабор кумова”. Са поносом се сећа својих корена и овим путем негује и одржава сећање на очевину.
Током ликовне колоније академски сликар Виорел Флоре одржао је час ликовне културе ученицима првог и другог разреда, приближио им уметност, али им дао и неке савете за даљи рад.
Организатор планира да ова ликовна колонија постане традиционална и да сваке године окупља уметнике, а с временом постане и међународна.