Табла

Александра Дракулић, ОШ „Никола Тесла“ Београд

Одељење 4/1 ОШ "Никола Тесла" из Београда и њихова учитељица Милена Пјевић направили су своје квадратне метре од новинског папира и премеравали површну ходника, спознајући, на креативан начин простор и његове димензије.

Тања Вречко, ОШ „Младост“ Нови Београд

Ћилими, III/4

Миланка Берковић, ОШ „Филип Вишњић“ Београд

Мирис дуње на орману

У соби моје старе баке

често сатима са њом седим,

прича ми породичне приче

о сећањима њеним вредним.

Купила је моја бака

жуту дуњу мирисну зрелу

ставила је на стари орман

да замирише собу целу.

Мирисала је жута дуња

данима са старог ормана

док сам слушала њене приче

из тих давних лепих дана.

Теа Стојковић, III-1

Песничка радионица ''Млади песници''

Татјана Росић, ОШ „Ћирило и Методије“ Београд

Вања Радивојевић, VIII/2

За Табла Фест 18

Владана Рајковић, 4-2, ОШ „Дубрава“ Књажевац

Учитељица: Данијела Данковић

Слађана Толанов, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Змајево

Мартин Кнежевић, IV/1

МАЛО ПОЗОРИШТЕ „ДУШКО РАДОВИЋ“

Абердарева 1, тел. 7858-440

Репертоар за децембар 2018.

Сцена за децу

01.12. у 17.00 – Аска и вук, режија Т. Пипер Станковић

02.12. у 12.00 – Мала школа рокенрола, Ј. Марковић

05.12. у 10.30 – Страшне приче браће Грим, режија М. Гордон

06.12. у 10.30 – Мали каплар, режија С. Габрић

07.12. у 10.00 и 11.30 – Карлсон с крова, Е. Мрдаковић

08.12. у 17.00 – Цар је го!, М. Краљ

09.12. у 12.00 – Страшне приче браће Грим, режија М. Гордон

11.12. у 10.30 – Камени цвет, режија Н. Миливојевић

12.12. у 10.30 – Капетан Џон Пиплфокс, режија М. Милинковић

13.12. у 10.00 и 11.30 – Циркус Марио & Нета, режија Д. Тодоровић

14.12. у 10.00 и 11.30 – Моби Дик, режија С. Тришић

15,16, 22, 23, 29. и 30.12. – Новогодишња књига о џунгли, режија М. Крстић (у више термина)

Вечерња/Тинејџ сцена

06.12. у 20.00 – Велики одмор, О Ђорђевић

Гостовања Малог позоришта „Душко Радовић“

24.12. у 17.00 - Моби Дик, режија С. Тришић (Центар за културу Смедерево)

Марица Ферхатбеговић, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина

Учионица босанског језика

На другом спрату моје школе, друга врата са десне стране, крију највеселију уционицу школе.

Најпространија учионица са свијетлозеленим зидовима увијек ми измами осмијех на лицу. Када уђем у тај весели парк препун мудрости, поглед ми увијек пада на групу у средини. Пјегаво лице мог друга Џене прекрио је умор и збуњеност због ове писмене вјежбе. Наспрам улазних врата је зид са прозорима који красе црвени паравани ишарани цвијетним мотивима. Најсвјетлије је у углу гдје сједи наставница. Њен стол од старог ораха прекрива огромна гомила некаквих папира. Двије табле окачене на ¨главном¨ зиду увијек су у потпуности исписане неким запетљаним ријечима. Шест група у учионици попуњене су ученицима забринутих лица, наравно, опет због ове писмене вјежбе. Само се понекад неко осмијехне кад се сјети неког супер детаља. Зид, који одваја учионицу од кабинета наше наставнице, красе два паноа на којима су исписана граматичка правила и један на коме је исписана читава босанчица. Стари ТВ се наслонио на онај зид који је обогаћен веселим сликама некадашњих и садашњих ученика наше наставнице. У углу су окачене наше јакне, са до пола је излијепљен бијелим плочицама, а изнад њих су прелијепи стрипови и цртези са слоганима против насиља. Улазна врата су украшена огромним љубичастим цвијетом са ријечима исписаним на свакој латици.

Када излазим из учионице и затварам врата, поглед ми увијек застане на модрозеленом поду на којем ми се укажу стопе свих ученика који су икада крочили у ову учионицу.

Но моје сањарење увијек прекине шкрипа врата само тренутак прије него их затворим.

Армин Ибрахимовић, IX разред

Слађана Екмечић

Ја сам Слађана Екмечић професор енглеског језика и књижевности. Вођена идејом да ћу себе професионално остварити као преводилац за енглески језик, привремено сам се запослила у Основној школи „Алекса Шантић“ у Калуђерици. Док сам чекала тај посао снова који ће ми донети лично и професионално испуњење већ сам одржала првих педесет часова, ступила у контакт са банкама и фирмама којима сам држала часове и схватила да канцеларијски посао није за мене. Мој лични развој је текао паралелно са професионалним и на позив моје колегинице Светлане Стаменковић почела сам да учествујем у школским приредбама и књижевним вечерима. Напомињем да школа у којој радим има веома богате ваннаставне активности које се припремају сваке године у оквиру манифестације „Шантићеви дани“. У једном тренутку мој скромни допринос се претворио у приредбу на енглеском језику коју смо назвали „Чајанка“. Још увек памтим своју збуњеност и неорганизованост приликом припремања те приредбе. Имала сам идеје које сам скромно уобличила у један краћи програм где су одабрани ученици причали о неким речима енглеског језика које погрешно користимо, рецитовали стихове Киплинга и Бајрона. Имала сам велику трему јер су у публици седеле старије колеге и презала сам од њиховог мишљења. Очајнички сам желела да ме похвале, а у дубини душе сам знала да није довољно добро. Након одређеног времена сам схватила да морам другачије да приступим припремању програма. Решила сам да боље припремим програм за следећу годину. Договорила сам се са колегиницом Весном, наставником музичке културе, да припремимо чајанку на тему музика. То је био искорак у непознато, мој излазак из зоне комфора. Колегиница је припремила децу до перфекције, гласовно и музички усклађени, добар одабир деце, солидна конферанса коју сам написала. Све је прошло боље него што сам очекивала. Обузео ме је ентузијазам и следеће године сам припремала чајанку на тему филма и филмске музике која је добро прошла, као и наредне. Али бих издвојила Чајанку коју смо припремали за мали јубилеј петоггодишњице нашег постојања. Тема чајанке је била пародија на доделу Оскара. Плашила сам се да ли ће ме ученици разузмети, али они су мајсторски спровели моју идеју у дело, чак су и сами смишљали дијалоге. Сећам се пуне сале, коментара, смеха и позитвне енергије. Знала сам. Успела сам. Оставили смо утисак, покренули смо се. Видела сам своје ученике другим очима. Доказали су да много могу, кад им пружимо прилику, да су креативни, слободни и напредни. Било је ту још много година рада, дана проведених у свечаној сали, смеха, свађа, расправа, али увек смислених. Након чајанке 2017. где смо одали част Шекспиру схватила сам да је често добро да моје сулуде идеје обуздају и моје колегинице Маја Дукић и Данијела Милошевић. Рад у школи донео је рад на себи. Успела сам да неке примедбе не доживљавам лично, да победим сујету и прихватам идеје других, развијам сарадњу са колегама. Захваљујући њима ја данас овако размишљам и бескрајно им хвала на томе. Ове године славимао десет година чајанке. Тема Понос и предрасуде. Ове године се окупљамо сви ученици који су већ учествовали на чајанкама и они који ће први пут учествовати. Ако помислите да је ово за нас превелики залогај, запамтите да трајемо десет година, да планирамо баш још толико да трајемо. Припрема се сцена чувеног дворца, шију се костими, увежбава се текст, укратко... спремамо се. Сви сте позвани. Добродошли!