Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба


Слађана Толанов, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Змајево





Мој свет се зове љубав


Природа је мој свет љубави
Јер шарено цвеће расте у трави
Жуто сунце весело и топло сија
Његова топлота ми је најмилија

Пролеће је дошло, цвеће процветало
А птичице малене на мој кров су стале
Једна је цвркутала као да ме звала
Да ви само знате како је лепо певала.

Шева је певала песме, веселе и слатке
У даљини чујем да долећу и патке.
Доћи ће и роде, а  и малене ласте
Зар то није лепо и дете ће да порасте.

Све се пробудило из дугог, зимског сна
Дрвеће је озеленело, пуно је лепих пупољака
Волим природу јако, јер је шарена тако
И лептире који небом лете као украс планете


Миа Збућновић, III-1

Похвала на Трећем литерарном конкурсу Златни лептир“
Дечји културни центар, Београд


Марица Ферхатбеговић, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина






Негативни став


Негативни став је једна специфична особина која се огледа у томе да увијек некога/нешто критикујемо, чак и савршено,  и то без правог или икаквог разлога.

Изразита већина таквих особа су комплексаши и особе које су дубоко у души несретне. Према статистици, то су особе које најчешће изврше суицид и тако се ријеше животног терета који им потискује плећа. Они ни у чему не виде лијепо, нити виде љепоту овоземаљског живота. Обично немају властити живот, па их туђи успјех дубоко пробада катаном у прса. Лако се препознају по тмурном изразу лица, тмурнији него облаци из којих ће да пљушти киша. Тешко се мијењају чак и када би им неко ставио у власништво куле и градове.

Особе са таквим ставом су углавном вукови самотњаци, а и када неко ко их не зна, ступи у контакт с њима, то пукне као стаклена чаша. Волио бих када би сви људи били ведри, насмијани и подржавали оно што треба, али нико не може промијенити оно што је у неизречивим дубинама наше психе.


Есмир Золетић, IX разред


Марија Раденковић, ОШ „Бранко Радичевић“ Врање






Моје омиљене игре на снегу


Свако дете воли да се грудва, санка, клиза, а и да прави Снешка Белића. Сви волимо зиму када има снега. Од свих игара на снегу ја највише волим да правим Снешка Белића.

Ове године смо једва дочекали снег. Без снега не можемо да уживамо у зимским чаролијама. Када падне пуно снега и када је добар за обликовање у мојој улици се окупи пуно деце и сви заједно правимо Снешка. Направимо малу грудву, а ваљајући је по снегу она постане све већа и већа. Када направимо три такве грудве од којих је свака мања од претходне, стављамо их једну преко друге. Али док то радимо падне и по нека грудва и то на главу. И почне грудвање. Рукавице нам буду мокре, свуда нам је хладно, а носић нам поцрвени као код Рудолфа, Деда Мразовог ирваса. Снешко чека. На главу му стављамо велику црвену шерпу, на месту носа шаргарепу. Уста и очи му правимо од угља, а уместо дугмета наређамо затвараче од флаше. Ставимо метлу и Снешко изгледа савршено.

Иако смо промрзли, веома смо радосни јер смо један хладан зимски дан претворили у забаву. И док буде снега тако ћемо сваки дан.


Симона Антић, II-3





За Табла Фест 18


Софија Бојанић, 8-1, ОШ „14. октобар“ Раковица, Београд

Ментор: Надица Недељковић





Фестивал „Велика школска позорница“
Топола


Поштовани,

Позивамо Вас да се пријавите за учешће на Фестивал „Велика школска позорница“ у Тополи. Фестивал је такмичарског карактера, а обухвата две узрасне категорије:

-      млађи школски узраст (од 1. до 4.разреда)
-      старији школски узраст (од 5. до 8.разреда)

Трећу годину заредом, фестивал промовише драмско стваралаштво ученика и наставника, пружа могућност ученицима да се афирмишу у области позоришне уметности а наставницима могућност презентовања свог рада у области драмских секција, позоришта као и сарадњу и размену искустава на нивоу Републике.

Фестивал се реализује у општини Топола, у сарадњи Културног центра и Основне школе „Сестре Радовић“ Белосавци.

Пројекат Фестивал „Велика школска позорница“ Топола, се налази у електронском зборнику радова које који је објавио СУРС 2017. године.

Време реализације фестивала је:

- 19. април 2019. године, млађи школски узраст

- 20. април 2019. године, старији школски узраст

Право на учешће имају све школе са територије Републике Србије. На фестивалу, у обе категорије, у такмичарском делу представиће се по пет представа, свака школа има право да се пријави за обе категорије са по једном представом.

П р о п о з и ц и ј е  ф е с т и в а л а

Текст: по избору ментора
Број учесника: до 15 ученика
Трајање: 20 минута ( толеранција 2-3 минута)
Свака представа треба да садржи музичке ефекте или нумере. Сценографију и костиме прилагодити времену и месту радње представе.

Напомена: тема представе треба да је прилагођена узрасту, да нема увредљиве садржаје, као и садржаје насиља и насилне комуникације.

Н а г р а д е

О   наградама ће одлучивати стручни трочлани жири. Награде ће се додељивати у следећим категоријама:

- најбоља представа у целости
- најбоља режија
- најбоља мушка улога
- најбоља женска улога
-посебне награде /сценографија, музика, костим, споредне улоге... у зависности у чему се одређена представа истакне.

Конкурс за учешће на фестивалу траје од 25. децембра 2018. године до 1. марта 2019.године.

Потребно је да пријављени до 15. марта 2019. године пошаљу снимак своје представе како би се на време извршла селекција пријављених представа. Сви пријављени ментори и школе биће обавештени о извршеној селекцији до 20. марта 2019.године и детаљном упутству везаном за наступ/такмичарске дане фестивала.

Селекцију пријављених представа вршиће Уметничко веће фестивала, које чине чланови из области просвете, уметности и културе.

Детаљно попуњене пријаве слати до 1. марта 2019. године на е- адресу:


Снимке представа нарезати на CD и послати до 15. марта 2018. године на адресу:

Културни центар Топола
за Фестивал „Велика школска позорница“

Булевар вожда Карађорђа бб

34310 Топола


или
путем електронске поште festival.vsp.topola@gmail.com





Пријаву за конкурс можете преузети овде.




Пратите нашу страницу:






Зорица Перић, ОШ „Дража Марковић Рођа“ Смољинац






Другарство


За другарство потребна је љубав,
Пажња, нежност и осмех.

Другарство је вредније од блага
То ми каже моја мајка драга.

Много волим другарице своје,
За мене су оне као цвеће најлепше боје.



Анастасија Богдановић, 2. Разред

Ментор: Зорица Перић, руководилац литерарне секције



Ирена Сретић



Не постоји ни један позив који пружа више задовољства од учитељског. Нема бољег осећаја од оног када знаш да си део дечијег света сатканог од маште, игре и искрености, када си део њиховог одрастања. Свакодневно смо са онима који су радосни, ведри и оптимистични. Рад са децом испуњује нашу душу најлепшим осећањима, оплемењује нас.

И ево, већ пуних 27 година ја уживам у свом учитељском позиву радећи у ОШ „Стефан Немања“ у Нишу. Као велики љубитељ писане речи трудим се да ту своју љубав пренесем и на своје ученике. Наставу организујем тако да пружа могућност да се ученици слободно емоционално и мисаоно испоље, изнесу своје мишљење и ставове, да ликовно или литерарно изразе доживљено. Могу се стварно похвалити тиме да сам у томе била јако успешна, нарочито ако посматрам своју претходну генерацију. Оно што им даје посебно обележје јесте и учешће на многобројним литерарним и ликовним конкурсима где су имали стварно пуно успеха. Зато је и настала потреба да направим један наш, одељењски зборник“ литерарних радова Раздрагана дружина у коме је свако прнашао своје место.

Бити учитељ јесте изазов, ужитак, али и одговорност. Тада добијаш прилику да подстакнеш и охрабриш многе да остваре своје снове, да дођу до свог циља. Моји ученици су мене подстакли да се осмелим и почнем више да пишем, како за децу, тако и за одрасле. Често смо заједно учествовали на књижевним дружењима, неколико пута су нам у истим зборницима објављивани радови. Нашем успеху смо се заједно радовали. И зато, хвала им на томе!



ЉУБАВ

„Не, немој ми прићи
хоћу из далека...“

Ма шта то говорим?!
Већ ми недостаје осмех твој
и наравно да желим да си ту,
да будеш само, само мој!
И како је уопште могуће
да ми не прилазиш,
када сам ти другарица из клупе
и обавезно ме видиш?
Ако и занемаримо то,
знамо се још од малих ногу,
сећам се да си ме увек задиркивао,
али свиђаш ми се, шта ја ту могу!?
Као што сам и претпоставила,
ова осећања нису баш од јуче,
ако занемаримо наше размирице
нешто ме ка теби вуче!
Само, како баш сада
да се загледам у твоје очи плаве
и како да усред тог хаоса
останем бистре главе?
-Па ускоро ће полугође!
Вичу и мама и тата у један глас,
а ја ни пет пара не дам,
замишљам у паркићу нас!

Ех, како то љубав зна да тихо дође
и усели се у мисли и срце наше?
Зашто једноставно мирно не прође
и неком другом приликом сврати!?



СТРАЖАР

Чудан један стражар у дворишту стоји.
Знате ли да се он ничега не боји?
Чува нам стражу и ноћу и дању,
посматра школу и у свитању.

Грудва на грудву, тако то иде
мало већа да сви га виде!
Деса му ставила шаргарепу
једну велику, здраву и лепу.
И да прогледа два угљена,
додаје промрзлим рукама Ена.
На глави има шешир боје меда,
то му је поклонио Недин деда.
И метлу је уз свој шешир дао
да не би Снешко без ње остао!

Чудан један стражар у дворишту стоји
и стварно се он ничега не боји?
Не плаши се он ни ветра ни зиме,
мало га је страх да сунце не сине!



ЉУБАВНЕ МУКЕ

Ево, већ неколико дана
седим у соби, замишљена, сама.
Питају ме мама, бака и тета
шта ме то нервира, шта ми то смета.
-Не знам ни сама!- тако им велим,
а истину праву да викнем желим.
Хоћу да свима кажем сада
како за љубав моју постоји нада.
Он ме је данас за репић чупнуо,
па ме у реду, пред кантином гурнуо.
Онда је, наравно, да нико не види
оставио писмо испод свеске, јер се стиди.
И у њему, кажем вам, јасно пише:
-Волим те мала, све више и више!

Ја сада не знам шта да радим,
да ли да се љутим или сладим?!
Знам да се воли онај ко се бије
и да се права љубав ту увек крије!
Зато ћу и ја њему писамце дати
па нек нам љубав срца позлати!