Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба










Марија Фелдежди и Лазар Жижаков, IV/1





Марица Ферхатбеговић, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина






Трновит пут до истине


Прољетни зраци су продирали на мој прозор. Ја сам се трудио да не устанем, али устао сам. Обавио сам јутарњу рутину и кренуо у школу.

Док сам ишао према школи, сјетио сам се да је данас такмичење између мене и наставнице Марице. Такмичимо се ко ће написати бољу писмену вјежбу.

Дошао сам у школу и угледао хрпу дјеце и спремну наставницу Марицу. Није ми било свеједно. Морам се такмичити против генија. Извадили смо своје радове, наставница је читала своје. Зажмирио сам, и све док је она читала, у својој глави сам правио филм. Било је супер. Завршила је и сви су јој пљескали. Фантастичан састав. Дошао је ред на мене. Доста времена сам уложио у овај састав. Док је наставница Марица сјела, као да сам јој прочитао мисли, и знао сам да ће урадити исто што сам ја урадио док је она читала. Док сам читао баш се видјело да ужива. Завршио сам и имао сам мањи пљесак него наставница. Мало сам размислио и одлучих да на папир дјеца напишу своје мишљење. Наставницу су сви похвалили, а мени су написали да сам преписао. Осјећао сам се понижено. Покушао сам доказати да нисам преписао, али без успјеха. Настала је свађа. Са стране је то проматрала наставница Марица. Стално је гледала у мене и видјела је ту неку истину. Полако устаде са столице и дође до мене. Одједном се зачула огромна тишина. Наставница ме загрли и рече: Слушајући Ведада видјела сам да говори истину, тако да ћу ја рећи да је Ведад побиједио. Тада се зачуо највећи пљесак, а ја сам био најсретније дијете на свијету. Сви су навијали за мене, чак и наставница Марица.

То је за мене био један најбољи и доживљај за памћење.



Ведад Срабовић, VII разред


Горица Ћућула - Шаренац, ЈУ ОШ „Свети Сава“ Рогатица, Република Српска, БиХ






Анђела, Милан, Василије и Предраг, III-1






На табли је писало једно име


На табли је писало једно име.
Можда велико?
Можда мало?
Можда лепо?
Можда ружно?
Или тужно?
Какво је то име?
Па, шта ако је ружно или тужно?
Или најлепше на свету.
Волео бих да сазнам то име
иако је ружно…
Лепо је то име
за некога.
Зато се плашим да га видим
боље да га види онај
коме је потребно.
Можда за њега буде
лепо баш то име.
Зато је боље да не видим то име.
А ако га не видим
за мене ће лепо бити.



За Табла Фест 18


Јован Свирац, II-3, ОШ „Доситеј Обрадовић“ Опово
ИО „Олга Петров“ Баранда

Ментор: Нада Кљајић


Ирена Сретић, ОШ „Стефан Немања“ Ниш




Мара Поповић (стоји прва слева)


ЉУБАВ


Љубав је срећа, љубав је бајка,
љубав је када ме загрли мајка.
Љубав је када сунце греје
и када се и сестрица с нама смеје.
Љубав је када, одмах са врата
све нас три загрли и пољуби тата!




Мара Поповић, II-4

Прво место на  Петом међународном књижевном конкурсу „Мала птица“   



Соња Миловановић, ОШ „Миле Дубљевић“ Лајковац





ЈЕСЕН


Јесен је стигла
у моје село
и дрвећу обукла
 златно одело.

Лист са гране
пада, жути,
па се све нешто љути...

А кад магла ујутру
на кафицу сврати,
осмех се врати,
јер све на бајку личи
као у причи.


Марија Јеремић, 5/2




Божић


Звончићи звоне, сад је час,
наш добри Божић је спас.

Довољна је једна јелкица шарена
да засија цео град.
Тада се срца освајају,
другарства је све више.
Окупите се сви да прославимо
наш свети дан, нашем Христу рођендан.

Да радост свима у душу кане
Да љубав свима у срце стане,
Окупите се сви да прославимо
наш свети дан, нашем Христу рођендан.

Звончићи звоне кад је час,
наш добри Божић је спас.
Сваки Божићни дан је увек насмејан.
Сваки дан је предиван
када Божић наврати бар на један дан.



За Таблин Први божићни конкурс


Тамара Петровић, IV-3, ОШ „Бранко Ћопић“ Београд

учитељица Милица


Мирјана Марић, ОШ „Горачићи“ Горачићи








У суботу, 15.12.2018. у ОШ "Др Драгиша Мишовић", у Чачку, одржан је шаховски турнир за децу до 10 година. То је први такав турнир у Чачку после 30 година. Организатор манифестације је Шаховски клуб "Борац". На такмичењу је учествовало преко осамдесеторо деце. Одржано је 7 кола. За све учеснике обезбеђено је освежење и ручак на паузи. Најбољи шахисти добили су вредне награде пехар и електронски сат, а велики број учесника добио је књигу. Деца су уживала у игри и дружењу.

Прво место освојио је Андрија Ђоковић са свих 7 победа, док друго, треће и четврто место са 6 победа деле Филип Стефановић, Урош Цимеша и Страхиња Андрејевић.







Наташа Липовац, ОШ „Вук Караџић“ Београд





Себични џин


”Ко си ти?”,  клече пред дечака џин, а дечак се насмеши и рече: ”Ти си ме једном пустио да се играм у твојој башти, а сада ћу ја да те пустим у моју, која се зове рај.”

Дечак је повео џина и следећег дана није га нигде било, као да је у земљу пропао. Џин је био срећан што је са својим пријатељем. Ово је њему било нешто више од раја, била је његова кућа, његова башта, и у њој мали дечак. О њему се бринуо као очи у глави.

Мали дечак хтео је да види да ли је џин сасвим добар. Једног дана, дечачић је отпутовао. Џин је мислио да ће се вратити, после неколико сати, али дечак се није враћао. Џин се забрину. Болело га је његово велико срце. Био је спреман да пропутује цео свет, да нађе дечака.

Тражио га је данима, све док га није угледао како седи испод једног дрвета. Дечак му рече: ”Ти си урадио све за мене, а ја ћу сада урадити све за тебе”. ”Не треба ми ништа, само да будеш увек уз мене”, рече џин.

Пријатељство је највеће богатство.


Михаило Лазић, III/4


Драгана Вучен, ОШ „Младост“ Нови Београд







Петра Шурбатовић, II-4










Јована Јанковић и Стефан Пилиповић, IV/1