НАЈНОВИЈЕ

Стваралаштво

Вести

Представљамо

петак, 02. децембар 2016.

ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА 4/3 ОШ "Свети Сава" Младеновац

Славка Аврамовић, ОШ „Свети Сава“ Младеновац


 


У оквиру слободних активности ученици 4/3 ОШ "Свети Сава" у Младеновцу баве се литерарним стваралаштвом уз подршку своје учитељице Славке Аврамовић.

Теме о којима пишу су различите, али најчешће пишу о породици, школи, другарима, љубимцима, омиљеним јунацима из књига, познатим личностима и само понекад стидљиво о љубавима и о ономе што их тишти.

Учесници су на многим Литерарним конкурсима и често су међу награђенима и похваљенима. То их додатно мотивише и инспирише да и даље пишу.

Ученици чији су радови награђивани, похваљивани и штампани су: Сара Глумац, Јулијана Илић, Никола Карић, Кристина Николић, Леон Петронијевић и Андрија Прокић.
Најуспешнија по броју песама и награда је Јулијана Илић, која песме пише од 1. разреда.

Изузетно се обрадују свакој дипломи, награди, часопису, или Зборнику радова у којем су објављени и њихови радови и подједнако се радују свом успеху и успеху својих другара из одељења!

Овако су они описали свој рад у оквиру секције.


Када нам учитељица каже да има неки конкурс, одмах узимамо оловке у руке и почнемо да пишемо! Написане радове дајемо учитељици надајући се да ће баш наша песма на конкурсу бити најбоља. Нестрпљиво чекамо резултате и често питамо учитељицу да ли су је обавестили. Када нам учитељица каже да је нечија песма награђена, похваљена или штампана у неком Зборнику, или часопису, сви се заједно радујемо! Зато пишемо и надамо се новим наградама и успесима! (Сара, Кристина, Леон, Никола )


Песме пишем када добијем инспирацију. Док пишем, ја уживам. Трудим се да редови (стихови) буду једнаке дужине. Када завршим песму, читам по неколико пута, преправљам, понекад питам учитељицу за неки савет. Учитељица затим шаље песме на конкурсе, а ја очекујем награду. Када се то оствари, поносна сам на себе, срећна сам што ћу се на додели награда дружити са неким познатим песником и што ћу добити неку књигу или диплому! Када се кући вратим, на зид окачим медаљу или диплому, а књигу ставим на полицу. Тада се осећам веома лепо! (Јулијана Илић)



Зимске слике

Светлана Јевтић, ОШ „Карађорђе“ Београд



На часу ликовне културе ученици I-4 су, користећи новински папир, колаж папир, белу темперу  и фломастере, уз песме о зими и рад у пару, чекајући прве пахуље, настале  су наше ЗИМСКЕ СЛИКЕ!




Нина Дражовић - Облици у простору „Кловнови“

Татјана Росић, ОШ „Ћирило и Методије“ Београд



Нина Дражовић, 5-2




Михајло Гичић - Паукова мрежа

Жељка Марковић, ОШ "Вук Караџић" Мемић Брдо - Теслић, Република Српска, БиХ



Михајло Гичић, 2. разред

Ивана Вучетић - Принцеза

Предраг Спасојевић, ОШ „Милош Гајић“ Амајић



Ивана Вучетић, 3. разред

Бајковит викенд у Академији 28 (Дечја сцена)

ДЕЧЈА СЦЕНА АКАДЕМИЈЕ 28
СУБОТА у 17 часова: ЧАРОБНА ДОЛИНА
НЕДЕЉА у 12 часова: ЗАЛЕЂЕНО КРАЉЕВСТВО



ЧАРОБНА ДОЛИНА
  
На једном чаробном месту, где се снови остварују, тајне откривају и несебично дарују, налази се Чаробна долина. Мила Вила и њен помоћник Цветко, живе радосно у Чаробној долини и они, са сваким ко се нађе ту, весело деле своја знања, љубав и радост. И зато „свако ко дође у Чаробну долину добије неки дар, од кога постане бољи, лепши, срећнији“...
Неваљала Цицa, и Остарели Принц Злоћко су се нашли у Чаробној долини, неваљали, нервозни и намргођени. Цица је себична и размажена, хоће све играчке само за себе, и да јој сви буду слуге. А Злоћко је пре времена остарио зато што је заборавио да се смеје и игра.  Он мрзи све што је лепо и добро, забрањује смех, игру, пољупце, загрљаје и све што је лепо. Кроз низ комичних ситуација Цицa и Злоћко, уз помоћ деце, Миле Виле, Цветка и два кловна откривају Магију Доброг Срца.  А онда се неко заљубљује...
Ова прича, намењена и деци и одраслима, је прича о љубави, храбрости, доброти и радости.

Текст и режија :    Татјана Миланов
Играју:                   Ђурђа Павловић/Татјана Миланов
Лазар Миљковић/Никола Марковић
Јадранка Нанић Јовановић



ЗАЛЕЂЕНО КРАЉЕВСТВО

Снежна Краљица Елза оковала је краљевство у лед и зиму. Ана и Кристоф полазе у потрагу за Елзом и Снежном планином, не би ли заједно успели да нађу начин да врате лето, јер зима у краљевству постаје све јача и прети да потпуно уништи краљевство. На путу до Снежне планине сусрећу се са разним бићима, авантурама и магијом. Ана и Кристоф учиниће све да би спасили краљевство од вечне зиме.
Представа носи прелепу поруку о љубави и пријатељству. Обилује светлосним ефектима и богатом сценографијом којима је дочарана магија Залеђеног краљевства. У представи глумци уживо певају сонгове. Ово је представа која ће у сваком погледу оставити малишане, а и родитеље без даха.
Текст по мотивима цртаног филма Залеђено краљевство (Frozen)

Играју:    Јована Божић
Катарина Орешан
Бојан Симић
Наталија Злокас
Немања Крџић



Карте за све представе са дечијег репертоара су 400 динара, и могу се купити на благајни Академије 28 (пон-пет: 12-20 ч; суб-нед: сат времена пре почетка представе). Деца до 3 године не плаћају карту. Више информација на 011/3616020 и 011/3621787.



ДОБРОДОШЛИ У АКАДЕМИЈУ 28!

Стиже зима у нашу учионицу

Тања Вречко, ОШ „Младост“ Нови Београд


Ученици I-4 су решили да призову зиму и то помоћу папира у боји, колаж папира, фломастера, беле темпере и старих четкица за зубе. Кроз креативни рад, уз сарадњу и позитивну атмосферу, настали су ови дивни радови под називом "Стиже зима у нашу учионицу".  








Међународни конкурс “Краљевство Бијелих рада“

 
У оквиру пројекта „Европа за културу, Култура за Европу“ који се реализује под покровитељством ЕУ у оквиру трећег позива ИПА – прекограничне сарадње Црне Горе и Србије, НВО „Стихом говорим“ и ЈУ „Ратковићеве вечери поезије“ расписали су 4. по реду конкурс „Краљевство Бијелих рада“. Ријеч је о међународном конкурсу за дјецу пјеснике, ученике основних школа из региона. Како каже умјетнички директор и један од оснивача фестивала Александар Обрадовић, конкурс је отворен од 1. 12. 2016. године и трајаће до 15. 3. 2017. године.
Као и ранијих година, међународни жири ће прегледати и оцијенити радове и прогласити Принчеве и Принцезе рима на свечаности која ће се одржати на прољеће у Бијелом Пољу, гдје ће се, сад већ традиционално, одржати фестивал са богатим културно умјетничким садржајем. Обрадовић је представио и услове конкурса:

– Могу се јављати дјеца пјесници, ученици основних школа.
– Достављају се до три пјесме потписане именом и презименом ученика, са назнаком разреда, као и назив школе и име ментора или једног родитеља, адресу становања, е-мејл и број телефона. (контакт подаци).
– Тема је слободна!

Радови морају бити на једном од језика: српски, хрватски, босански, црногорски. Писани фонтом Times New Roman, величина 12 word документ (doc или docx). Радови се достављају на е-маил: kraljevstvobijelihrada@gmail.com.
Детаљи, услови и све везано за претходне фестивале могу се наћи на web страни:

Обрадовић се нада да ће овогодишњи конкурс достићи интересовање из претходне године када је на конкурс пристигло 1000 радова из свих држава у окружењу па и из иностранства.

КРАЉЕВСТВО БИЈЕЛИХ РАДА

Краљевство бијелих рада
већ четири године траје,
најљепше прима у себе
и најљепше вама даје!
То је краљевство дјеце,
радости, среће и наде.
Будите дио њега!
Будите Бијеле раде!
Посијте снове своје,
овдје, на обали Лима.
Будите Принчеви и Принцезе
најљепших пјесама и рима.
Нек Краљевство ово наше
живи хиљаду љета
и да другарство у њему
кô Бијела рада цвјета!
Шаљите пјесме своје,
макар у два три реда,
жири ће да их чита
и да их са пажњом гледа

Слободан Зоран Обрадовић


Ема Диванефендић - Лијепа Зејна из Новог Пазара

Ениса Кајевић, ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“  Нови Пазар

 

Лијепа Зејна из  Новог Пазара

Била је топла, јунска рамазанска вечер 1915. године, рат је увелико трајао, али се у Пазару није осјећао као другдје. Причало се тек о по неком младићу који је отишао у рат. Зејна је са својим другарицама кренула на Грлицу. Она је, како се причало, била најљепша дјевојка у Пазару. Била је кћер имућног аге. Пошто дође на Грлицу, тамо се сјати сва омладина само да би је видјела. Међутим, Зејна примјети једног младића који уопште није обраћао пажњу на њу. Она посла Хасиму, своју сиромашну рођаку што је живјела у њиховој кући, да се распита ко је он. Дјевојка се брзо врати и рече да му је име Амир и да је поријеклом из Босне, али да никада није чуо за Зејну. На то се Зејна расбјесне јер јој би чудно како је не познаје, кад се о њеној љепоти приповједа чак до Босне. Пошто је било тешко разговарати са кћерком једног аге, Амир је сваке ноћи преко Хасиме упознавао Зејну. А она га је већ и завољела. Једног дана отац је посла да узме симите у пекари на Парицама, а она тамо угледа Амира. Надмена Зејна се обрадова кад га видје, али не хтједе то да покаже.

“То си ти, значи, радиш овде?” рече му Зејна с подсмјехом док јој је срце пјевало од радости.

“Јеси ли то дошла да ме видиш?” упита младић.

“Наравно да не, дошла сам узети најљепше симите, за агу, мога оца!” испрси се у јелеку и димијама.

“Ех, Зејно, да си тако добра као сто си и лијепа.” примјети Амир.

Он јој даде симите, и замоли је да и те ноћи буде на Грлици. Већ заучи езан и најави јуфтар, па Зејна са Хасимом убрза кући.

Прошло је већ 3 мјесеца од како су се Амир и Зејна упознали. Прође и Рамазан. Све рјеђе су се виђали, разговарали. Истина, Амир би често пролазио њеним сокаком, али велика капија агине куће, није му помагала. Једног јутра Хасима бјеше кренула на јаз да пере веш кад је дозва Амир и замоли да преда некакав папирић Зејни. Она га узе и затаче у шамију. Дјевојка заврши посао и крену ка агиној кући, а на папирић бјеше и заборавила. Пред кућом срете Зејниног брата Џавида и застаде. Спусти опрани веш, затеже шамију, а папирић испаде баш пред Џавидове ноге. Младић га подиже и оде.

Већ увече у агиној кући чу се галама, трка по басамацима, женски плач. Ага је бјеснио, стара агиница га смиривала, а Џавид пријетио. Убрзо се чу по Пазару прича о младићу издајнику, који је био некакав шпијун. Причало се и о некој дјевојци која му је помагала. Чаршија се забављала. Свако је додавао нешто своје.

Амир је нестао из Пазара, а Зејнино срце било је сломљено, заувијек. Туговала је и ко зна колико би то трајало да је отац не удаде за богатог трговца из Нове Вароши, али никад није заборавила Амира, своју прву љубав. Једног поподнева, неко дијете из махале дотури јој писамце, срећом муж јој је био на путу. Када га је отворила бисерне сузе почеле су да лију из њених кристално плавих очију. Писмо је било од Амира.

“Лијепа Зејно, знај, никад те нисам заборавио, ни тебе, а ни тај прелијепи мали град. Живот сам провео сањајући да ћу се некад вратити, да ћу опет видјети како се кандиљи пале на мунарима, да ћу опет осјетити мирис симита у вријеме Рамазана, да ћу опет срести те добре људе, те људе из малог града који ме је освојио. Пазар и ти сте ми остали у сјећању, Парице, Грлица, пекара у којој сам радио. Папир који ме је отјерао из града, пронашао сам у хладној собици куће у којој сам живио. На њему је писало нешто на њемачком. Занемарио сам то, па сам са друге стране написао да ћу тражити твоју руку од аге. Међутим, твој брат је помислио да сам издајник. Никад се нисам женио, изнутра сам био нико, трухнуо сам за вољеним градом, лијепа Зејно, за тобом. Док будеш читала ово ја ћу вјероватно већ бити мртав. Разболио сам се од тешке болести, а узрок била је туга и чезња за тобом и Пазаром. Знао сам то. Можда ти ово никада нисам рекао, али волио сам те, Зејно моја!”

Тако је мали град натјерао Амира да вечно пати. А, Зејна? Зејну су чак и после толико година, када ју је љепота напустила, звали “Лијепа Зејна из Пазара”.



Ема Диванефендић, VI разред

ОШ Стефан Немања”, Нови Пазар

четвртак, 01. децембар 2016.

Богдан Ђорђевић - Неваљали мрав

Данијела Оцокољић, ОШ "Никола Тесла" Београд

 

НЕВАЉАЛИ МРАВ



Био једном један мрав који је био веома неваљао.Тако када му сви кажу "НЕ" он то намерно уради. Мама му је говорила да не треба да буде зао и безобразан. Он је обећавао да неће и никада то није испуњавао.
Док је одрастао, он је  постајао све лошији  и злобнији. Пошто више нико није могао да га трпи, становници мравињака су се договорили да му покажу како изгиледа кад су сви према теби безобразни и зли. Одлучили су да се понашају као он док се не опамети.
Када је шетао био је уплашен јер су се сви понашали чудно. Био је веома уплашен када је дошао кући, јер се и његова мама према њему понашала ружно и безобразно.
Више није могао да издржи и обећао је да ће се поправити, али му нико није веровао. Мрав је почео да стварно схвата какав је и како се он у ствари понашао. Схватио је колико је повређивао маму и друге мраве око себе. Иако је било тешко он је успео да се поправи и заклео се да ће убудуће бити добар мрав, и сви су му веровали. Никада се више није тако понашао и постао је мрав за пример.



БОГДАН ЂОРЂЕВИЋ    III/5


Други литерарни конкурс „Смешна прича“

Дечји културни центар расписује Други литерарни конкурс „Смешна прича“ којим обележавамо 1. јануар, дан када је рођен великан наше књижевности Бранко Ћопић.
Литерарне радове на ову тему треба слати до 13. јануара 2017. на адресу:
ДКЦБ, Таковска 8, 11000 Београд за „Смешну причу“ или на мејл vesna@dkcb.rs.
Предвиђене су: прва награда, две друге и  три треће награде у две категорије (ђаци од 1. до 4. разреда и ђаци од 5. до 8. разреда). Председник жирија је Слободан Станишић, наш чувени књижевник за децу.
Дипломе  ће бити додељене у уторак, 24. јануара 2017. године у 13 часова у Малој сали ДКЦБ-а. Списак победника ће бити објављен на сајту ДКЦБ-а.
Свака прича треба да буде послата као један атачмент, те да садржи: име и презиме ученика, мејл, адресу школе, разред који похађа, име учитеља-наставника, његов мејл и мобилни телефон.

Сена Исаки - Чаролија пријатељства

Мирјана Шошкић, ООШ „Владислав Рибникар“ Београд

 

Чаролија пријатељства


Некада давно живео је принц Добрица. Био је јако усамљен и пожелео је да купи љубимца. Преко свог лаптопа је поручио златну рибицу.

Када је рибица стигла Добрица је посматрао свог новог пријатеља  и рекао јој је „Драга моја пријатељице и ти си усамљена као и ја“. Изненада је рибица проговорила „Ја нисам обична рибица, ја могу да ти испуним три жеље“. Принц није имао пуно жеља, пожелео је бицикл и пријатеља. Рибица му је створила бицикл али пријатеља мора сам да потражи. Рибица му је само помогла тако што му је рекла да се пријатељ крије у пећини. Добрица је на свом бициклу претражио сваку пећину у краљевству. У једној је чуо вретено и тихо јецање. У мрачном углу пећине седела је принцеза џин и окретала вретено. Добрица је упитао зашто је тужна. Принцеза је рекла да се зове Живана и да је она принцеза коју је тата претворио у џина за казну јер је била себична и недружељубива. Њена казна ће се завршити онда кад нађе правог пријатеља. Добрица је њој испричао како је он јако усамљен и понудио је да остане у пећини да јој прави друштво. Одједном се десило чудо, принцеза џин се претворила у принцезу Живану. Пошто је Добрици остала још једна жеља, он је пожелео још један бицикл за своју нову пријатељицу.

Живана и Добрица су постали најбољи пријатељи и живели су срећно до краја живота.




Сена  Исаки,  IV-3
Учитељица: Сабина Гицић

 
Повратак на врх
Copyright © 2014 Табла. Designed by OddThemes