Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба


Зорица Перић, ОШ „Дража Марковић Рођа“ Смољинац





Стара свадба


Свадба је обичај који се памти,
на који ће сећање радо да нас врати.
Младенцима је то најсрећнији дан,
пролети им као да је сан.

Младожења да погоди јабуку мора,
зато је будан чим заруди зора.
Момче ставља девојци прстен на руку,
заједно ће упловити у брачну луку.

Вео бели млада на свадби носи
и не сме ништа да фали у коси.
Женик лепоту девојку преноси преко прага,
јер му је она веома драга.

На весељу коло се игра
врти се народ као чигра.
Како се свадба ближи крају,
младенцима сви благослов дају!



Кристина Мићић, шести разред




ХОЋУ ДА ВИДИМ ДАЛЕКУ ЗЕМЉУ


Свако би једном у свом веку
хтео да види земљу далеку,
и ја хоћу једног дана
да видим острва далеког Јапана.

У далеку земљу мени се иде
да видим древне пирамиде,
да се похвалим да сам била
и шетала обалом Нила.

Да летим као пчелица Маја,
и гледам палме лепих Хаваја.
Хоћу да видим и лети и зими
земљу где живе славни Ескими.

А у Русију из чиста мира,
да прелетим преко Сибира,
а затим преко „велике баре”
да видим водопад Нијагаре.

Кући бих јавила да не брину
што идем да видим велику Кину,
па ако на мору не буде бура,
посетила бих земљу кенгура.

Да видим лепоте земаљског раја,
са „крова света” са Хималаја.



За Табла Фест 18



ТИЈАНА ЖИВАЉЕВИЋ, VI/2, ОШ „Вук Караџић“ Краљево

Ментор: Ивана Кекерић


Похвала по оцени Стручног жирија у категорији литерарни радови старији узраст







За Таблин конкурс за најлепши божићни цртеж


Нађа Никић, 2-1, ОШ „Димитрије Тодоровић Каплар“ Књажевац



Јелена Ивановић, ОШ „Горачићи“ Горачићи








Јована Мојсиловић, V разред





ХОЋУ ДА ВИДИМ ДАЛЕКУ ЗЕМЉУ


Лик мајке у очима ми стоји,
Туга ми груди разара,
Знам да се за мене бори,
У мислима ми се њен осмех ствара.

Далеко од отаџбине своје,
У једном селу река тужно тече,
Сањам родитеље моје,
И љубим слике свако вече.

Нису крај мене сада,
Хоћу да видим ту земљу далеку,
Да видим где је то моја нада,
Да спустим главу на мамину душу меку!

Мама и тата чекам вас,
Слике среће у мени не бледе,
Земља далека ствара нешто боље за нас,
Али... разумите ме, ја сам само дете!



За Табла Фест 18


АНАСТАСИЈА МАНИЋ, 7/1, ОШ „Вук Караџић” Ћуприја

Mентор: Драгана Благојевић

Похвала по оцени Стручног жирија у категорији литерарни радови старији узраст



Центар за лични развој „Лепо ми је“





Ако сте родитељ ђака првака или познајете некога ко јесте, ово је права информација за вас

ЛЕПО МИ ЈЕ ШТО САМ РОДИТЕЉ ЂАКА ПРВАКА

Полазак детета у школу је важан тренутак за целу породицу. Праве информације, мотивација, подршка и алати како све спровести у дело, без стреса и с пуно љубави, потребни су и родитељима и детету. Ако желите да припремите и себе и своје дете за полазак у школу, ово је права радионица за вас.

Волимо једноставне и корисне ствари и управо таква ће бити и ова Радионица за родитеље ђака првака. Од искусне учитељице ћете сазнати све што вам је потребно да знате о настави и школи, а од маме прошлогодишњег ђака првака и искусног саветника за лични развој ћете сазнати и научити како да се са свим тим информацијама о школи успешно носите, како да радите на себи и помогнете детету да се боље концентрише, опусти и адаптира на промену.

Пријавите се на време, јер је број места ограничен, како бисмо квалитетно радили...сазнај више.


Јелена Вемић, ОШ „Филип Филиповић“ Чачак






Пролеће је стигло у мој крај


Кад видим висибабу, знам да је пролеће ту. Одједном се све пробудило. Дрвеће је озеленело и појавили су се пупољци.
Пролеће је најлепше годишње доба. Напољу је топло и можемо да се играмо и деца возе ролере, бицикле и играју се са лоптом. Радују се и животиње пролећу. Комшиски пас Маја скаче око своје газдарице и зове је на игру. Улицом се шире разни, лепи мириси. Цвеће је свуда око нас. Птичице су поново дошле и чује се њихова весела песма. Цела природа се пробудила.
Миришем цвеће и слушам цвркут птица и желим да што више времена будем напољу.


Вукашин Ковачевић, I-3





ХОЋУ ДА ВИДИМ ДАЛЕКУ ЗЕМЉУ


Хоћу да видим земљу далеку
у којој је све лепо и реке мирно теку.

Хоћу да видим дан и ноћ,
како спајају ту жарку моћ.

Хоћу да видим небо и звезде
које мирно плавим морем језде.

Хоћу да видим мирисно цвеће
како ме низ пут весело среће.

Хоћу да видим људе како помажу
и међусобно лепо се слажу.

Хоћу да видим свет у слози,
да буде тако и ти помози!



За Табла Фест 18


ТАМАРА ЂУРИЧИЋ, V разред, ОШ „Светитељ Сава“ Друговац, Смедерево

Ментор: мср проф. српског језика Ана Хранисављевић

Похвала по оцени Стручног жирија у категорији литерарни радови средњи узраст



Дечји савез града Врања, служба за односе с јавношћу



Фото: Дечји савез града Врања


ДЕЧЈИ САВЕЗ ГРАДА ВРАЊА ОРГАНИЗОВАО ДРУЖЕЊЕ СА ДЕЦОМ ИЗ АВГАНИСТАНА, СИРИЈЕ, ИРАНА И ИРАКА У „ЛЕТЊОЈ РАДИОНИЦИ – ИГРАОНИЦИ“


Дечји савез града Врања је у сарадњи са Центром за интеграцију младих из Београда и организациојом Спасимо децу (Save the children), организовао у четвртак, 9. августа 2018. године дружење деце, полазника „Летње радионице – играонице“ и деце из Сирије, Авганистана, Ирана и Ирака који су смештени у Прихватном центру у Врању.
Циљ овог дружења је био да деца из Прихватног центра промене средину, упознају нове другаре али и да науче нешто ново.
Деца су се такмичила у мешовитим екипама и сви су заједно навијали за што боље резултате својих екипа. „Кенгури у низу“, „Одабери своју боју“, „Зелени тепих“ (полигон спретности) и „Трка на једној нози“, биле су игре уз које су се деца забавила и лепо дружила.
Дружење је завршено са жељом да се поново окупимо и организујемо још једно заједничко дружење.









Лазар Жижаков, III/1

Похвала на 14. међународном фестивалу дечјег стваралаштва „Креативна чаролија“




КИШОБРАН ЗА ДВОЈЕ


Кишобран за двоје хмм... искористићу своју интелигенцију (сви знају да имам IQ 201). Да размислим  шта би ова тема могла да представља. Хмм... Сетио сам се. То би требало да буде ХОРОР!!! Не, не, не, све је погрешно. Можда АКЦИЈА! КРРР!!! ПОГРЕШНО!!! Па шта би могло бити, ха, знам, РОМАНТИКА! Али ја не знам да пишем романтику, тако да ће бити комедија.
Коначно разрада... Немојте да прекинете да читате. Сад почиње радња и узбуђење!!! Било је суботње јутро. Зашто суботње? Сачекајте да завршим, побогу, па постављајте питања! Дакле било је суботње јутро и падала је киша. Мој пријатељ Андрија ме је позвао напоље, а ја сам му одговорио: „Да л' си луд, дете Божије, па напољу пљушти киша?“ А он ми је рекао: „Па јесам луд, то смо утврдили још одавно.“ „Нисам тако мислио“, одговорио сам му. „Па како си мислио?“ „Није битно, ајде напоље“, рекох ја. Он је пре него што сам спустио слушалицу додао да ће понети кишобран. Ја сам се сложио јер по пљуску кишобран не може да смета. Нашли смо се код Максија и он је питао: „Шта ћемо радити?“ Ја сам му рекао да би можда било добро да се шетамо под кишобраном и причамо. Он се сложио. Тако смо се ми шетали и причали, шетали и причали, шетали и причали... Онда је почео озбиљан ветар и још озбиљнија киша. Али ми, млади и снажни, па остали по пљуску и кошави. Наравно, сви паметни и нормални људи су отишли кући, али друг и ја очигледно то нисмо. Да, знам да сам рекао да ми је IQ  201 или се бар надам да је тако. Кад бих отишао на тест, вероватно би био IQ минус 201 (нисам могао да нађем минус на тастатури). Било како било, остали смо на киши још пет минута, јер смо се сложили да је досадно напољу. Не зато што нам је било хладно!!! Онај који то помисли, сигурно је глупљи од мене. Верујте ми, мали број људи је глупљи од мене. И онда смо дошли кући, мало се играли на компу, карте и шта све не.
Ево и закључка. Пишем га јер немам више идеје шта бих писао. Све у свему, наш народ је рекао: „Све је добро што се добро сврши.“ Добро, знам да ово нема никакве везе с причом, али је ово моја прича и могу да пишем шта год хоћу. Па изгледа да ми је понестало папира, тако да морам да завршим (то је обична лаж, ја пишем на рачунару). Одужио сам закључак, тако да, ЋАООООООООООО!!!
Е сад изволите, постављајте питања.



За Табла Фест 18


АНДРЕЈ ПЕТРОВИЋ, V/3, ОШ „Никола Тесла“ Београд

Похвала по оцени Стручног жирија у категорији литерарни радови средњи узраст



Марица Ферхатбеговић, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина





Џентлмен


Тражим дјевојчицу једну
Да јој видим барем сјену
Све је крива њена плава као свила коса
Што замириса баш мени испред носа,
Само да је поново видим
Успио бих да јој се потпуно свидим.

Имадох среће да уђе у сластичарну
А ја направих скоком позу прикладну,
Метар од мене облише јој лице боје црвене
А моје лице префарбаше оне зелене.

Рече чики сластичару -
Изгубила сам задњу пару
Чиме да платим сладолед што од љепоте боли
И језик мој му не може да одоли.

Ја џентлмен се прави направих
Цијелу ствар брзином муње поправих,
Она само хвала рече
Па са другарицом својом утече.

Ја о њој сад размишљам и ноћу и дању
Прво на очи ми дође плава коса у свитању.
Молим вас, ако је неко препозна
Нека јој каже да зна -
Гдје год дођем њене зелене очи тражим
И вјечном надом у нашу љубав своју тугу ублажим.

Ускоро и наиђе та прилика  златокоса,
Али, јаој, поред мене само прође високо дигнутог носа.



Мухамед Дураковић, VI разред