Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » Јелена Самочета - Молитва за моју породицу


Нишки Креативни Студио 16:00:00 0

Ивана Павлица, ОШ „Лаза Костић“ Ковиљ

 
Молитва за моју породицу


С
таните! Моје срце, камен исплакани. У њега су се настанила непозната бића. Лутају искривљеним, опустошеним улицама. Сикћу у чаури мрака, кезећи се једни на друге. Никада нису спознали шта је заједница.
У тутњави звукова, искрсавао је благ шапат, борио се са унутрашњошћу. Није довољно да гледам само око себе. Танане руке приносила сам свом лицу, питајући се да ли сам се икада срела са одразом у огледалу. Посматрала сам своје дисање. Важно је да живим. Мајка ме је принела у крило. Отац је стајао са десне стране, гледајући нас обе. Показала ми је слику Тројеручице, видарице наших душа. Невидљива кандила скупљала су светлост. Снага вечног огњишта јача је од сила које су се на њега окомиле. Анђео чувар их је одбијао крилима. Анђеле чувару, моли се за спасење душа наших, вечно царство небеско. Шаљи речи медне у срца, не пуштај нас у искушење. Осећам твој додир на десном рамену и са усхићењем милујем место обличја твог у нади да ће се делић душе појавити у мени. У светлости молитве, мелодија тиња. Молим те за опроштај. Само сам велико дете. Тражим бисер детињства, капију живота. Појави се у свакоме од нас. Из окова тмине, измигољила се нова нада. Мајка је шапутала у косу. Захваљивала се Богу на дару. Две неме фигуре биле су заштитници. Знам ко сам, због крила анђела и погаче са огњишта. Ја сам њихова и српска кћи. Своју породицу спомињем у молитви. Тражим да се ово огњиште никада не угаси.
Песма над нашим небесима одбијала се од крила анђела, усађујући се у породично име. Позвала нас је на недељно богослужење. Заједно смо приносили свећу лицу Божијем. Свештеник нас је даривао погачом коју је мајка умесила од жита са поља наших. Са камених стубова извиривало је обличје. Приказало се само мени. Одевено у бели вео, пружило ми је руку. Нашла сам се у Божијој башти, окренута ка истоку. Жива сам. Цела.


Јелена Самочета, 8/3


«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост