Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » Амина Салиховић - Шахсувар-бегова кућа


Табла Часопис 08:00:00 0

Ениса Кајевић, ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“  Нови Пазар


Шахсувар-бегова кућа


Путовао сам свуда по свијету. Нагледао се многих љепота. Преда мном су се отварале многе капије, у мојим очима огледале су се многе грађевине, а једна ме посебно освојила. Прирасла ми за срце. Постала мој неспокој, жеља, као пламен који споро тиња и оставља неугашени жар на срцу. И ријеших да исту такву поклоним свом вољеном граду.
Ја сам Шахсувар-бег, Новопазарац, познат у чаршији и широм свијета. Моје очи су жедне љепоте, душа моја увијек трага за новим сазнањима. Путујући свијетом видио сам многе мостове, чврсте, камене. Дивио им се. Личили су ми на двије пријатељске руке заувијек спојене. Желио сам један да изградим у свом завичају. Да спаја људе, да користи свима. А онда у Солуну сам угледао њу. Прелијепу кућу на три спрата какву у свом граду никад не видјех. Очарала ме потпуно својом љепотом. Пожелио сам да је имам, да буде моја, да буде у мом граду, да припада мени и мојим Пазарцима. Мој родни Пазар је дио моје душе и да могу све љепоте свијета пренио бих у њега да ми буде још љепши.
Своју намјеру повјерих свом брату Шемсудину, а он ме стаде одвраћати. Рече да то не чиним, времена су тешка и несигурна, а и људи би могли све криво схватити и помислити како им пркосим, да сам охол и бијесан. Ко још има у нашој чаршији кућу на три спрата и још тако лијепу као царска палата. Нико.
Ноћи су моје биле испуњене немиром. Красна Солунка није ми дала мира. Имао сам блага, угодан живот, фамилију, пријатеље, а опет нешто је недостајало. Нека чудна празнина увукла се у душу, у кости.
Нисам могао заборавити љепоту куће, жеља је била све јача, нисам марио за сухо злато које ћу потрошити, мој вољени град је морао добити једну такву необичну љепотицу. Позвао сам неимара из Солуна и за одређено вријеме висока, накићена невјеста уљепша чаршију. Многи су се дивили љепоти здања, зли језици су оговарали. Нисам обраћао пажњу на то што су доконе жене клеле и што су се измишљале којекакве приче. Нисам жалио дукате. Испунио се мој сан. Моје срце је било испуњено. Душа пуна. Кад бих је погледао онако високу и лијепу, обузела би ме таква милина и осјећао сам да сам на овом свијету за свој град урадио најплеменитију ствар.
Кућа је и послије два вијека понос чаршије. Касаба се претворила у велеград. Изграђене су многе зграде и солитери, али љепота моје, Шахсувар-бегове куће, још увијек је непревазиђена. Она пркоси, не крије своје боре, и поносна је на сваки ожиљак који јој је вријеме нанијело.


Амина Салиховић,  VI разред


«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост