Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » И ствари имају душу


Табла Часопис 10:00:00 0

Предраг Спасојевић, ОШ „Милош Гајић“ Амајић

 

И ствари имају душу


Свима нам је познато да човек има душу; животиње као и биљке имају осећања. Све оно што нас окружује, живи и данас, тражи љубав и пажњу као и ми.

Некад се запитам да ли предмети имају душу? Да ли све што узмемо здраво за готово може нешто да осети и да нам поручи? Често помислим да старе играчке које стоје одложене на тавану, имају да испричају доста тога. Свака лутка је прошла кроз нечије руке, претрпевши чупање и бацање, пресвлачење и шминкање. Чини ми се да поприме особине оног детета у чијим су ручицама биле.

Једног дана сам распремала собу и набасала на једну стару лутку, играла сам се њом када сам била мала девојчица. Била је без косе, ишврљана по глави, руке и ноге су једва стајале на свом месту, нос разбијен, трепавице почупане, прилично прљаве неуредне одеће. Измамила ми је осмех на лице, сетила сам се свих лепих тренутака са њом проведених. Било ми је мило и осећала сам дивљење када сам је добила од тетке на поклон, трпела је све што сам јој радила.
Како је већ падала ноћ, приспавало ми се и оставила сам лутку на под планирајући да је следећи дан доведем у ред. Утонула сам у сан. Нашла сам се у соби без прозора и врата седећи за столом. Зачуше се кораци иза мојих леђа, окренем се и видим девојчицу у прљавом оделу, без косе, једва хода и покреће руке. Упита ме: „Знаш ли ко сам ја?“ Искрено, уплашила сам се као никад и прошаптала да не знам. Она отпоче: „Ја сам твоја лутка, овако изгледам јер си ме ти таквом направила. Сећаш ли се моје плаве косе и розе хаљине? Погледај ме сад, ти си рекла да ти нешто значим. Чупала си ме, бацала, ударала и писала по мени. Шта мислиш да тако неко теби уради? Од сада, обећај ми, бићеш добра према стварима, јер како се понашаш према мени, можда ћеш тако и према особи коју волиш. Хоћу да те научим памети, зато ћу и ја теби сада почупати косу.“ Кренула је према мени, али сам се срећом пробудила и видела да је био сан па ми је било лакше. Онда сам своју стару лутку средила и све остале ствари уредила.

Јесте био сан, наше ствари данас јесу нове, а сутра ћемо их можда бацити. Остаје чињеница – свака од њих чини део наших успомена и зато их морамо пажљиво чувати и водити рачуна о њима.



Марина Николић, VI-1
Наставница Ивана Ивановић


«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост