Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » Али Хасановић - Прича мог завичаја


Табла Часопис 14:00:00 0

Ениса Кајевић, ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“  Нови Пазар

 

ПРИЧА МОГ ЗАВИЧАЈА



Мјесто у којем сам рођен, у којем су се срца мојих родитеља срела, чува у себи посебан мирис вјетра и посебан укус првих зимских пахуља.

Први кораци мојих прадједова, дједова и оца су овдје, и само се овдје могу осјећати сигурно и слободно да будем још увијек дијете, али и озбиљан момак који има право да искрено воли мјесто које га чува.

Свака улица овог града прича своју посебну причу, њима су ходили велики људи, скривени од времена, ал откривени срцима људи који су искрено хтјели добро будућим генерацијама, те улице и сваки камен су свједоци да ја припадам овом мјесту колико ово мјесто припада мени, због аманета који је остављен у овом граду не могу само рећи “ово је мој завичај”, већ сам ја сам завичај мом завичају, ја сам град мом граду и колико будем себе изградио изградит ћу и њега, колико будем волио мајку и оца, вољет ћу све људе у овом граду искреном љубављу, јер мој завичај је мјесто лијепог васпитања, ефендијског понашања и позитивног вјеровања у добро сваког становника у њему, у сваком од нас постоји једно такво сјеме које су велики људи усадили у нас још кад су темељи били постављени овом граду. Ми смо данас плодови тог сјемена и сваким даном све више растемо и овом граду дајемо нови осјећај радости и вјеровања да је баш онакав као у доба царева и султана, да је онакав по доброти и жељама које се још из оног времена па до дан данас нису промијениле, да свакој души нашег завичаја буде добро.

Грађевине у мом завичају крију своју посебност у својој  једноставности, можда би неки странац не примјетивши Алтун алем џамијин срчани уздах само прошао поред ње, али сваки становник овог града зна зашто је она злато наше чаршије. Кроз њу су, као и кроз царску џаду у којој се она налази, пролазили јаки војници, спремни да дају своје животе да би сачували велико име, учени људи чије ријечи важе и дан данас. Царска џада чинила је сваког пролазника царем јер је њен асфалт испаравао од абдеста воду људи који су свој смирај налазили у краљици пазарских џамија.

Тврђава Бедем, казује чиме нас учи наш град. Учи нас да будемо тврди и да ставимо снагу испред страхова кад треба да бранимо и чувамо наш град. Овдје не говорим о ратовима какве хисторија познаје, овај Бедем нас данас учи како да сачувамо наш град од ствари које се преносе ријечима и дјелима, које могу уништит наш град попут метка, зато нам бедем даје лекцију да стојимо усправно,  чврсти као његов камен.  Томе нас  учи и Кула мотриља, симбол мог завичаја, уз то нас учи и да увијек мотримо и тражимо шта то нашем граду треба и ко нам с чим долази. Ти споменици су наши учитељи и они ме одгајају учећи ме какав човјек сутра треба да будем у кући, на улици и на послу.

Мој завичај је ондје гдје ми је срце, а срце ми је ондје гдје му је мир, гдје је поносно оним што јесте и што је нашло и кад је видјело свијет, мој завичај су моји први кораци и први загрљај моје мајке, моја прва игра с бабом и прва радост са братом и сестрама, сви су они мој завичај у мом завичају и због те љубави моје срце је овдје.




Али Хасановић,  VI разред

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост