Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » Милица Пајић - Бајка о ковачу Ратку


Табла Часопис 10:00:00 0

Татјана Ковачев, ОШ „Бора Станковић“ Каравуково



Бајка о ковачу Ратку


У далекој земљи иза горе Фрушке живео је ковач Ратко дубоко у шуми. Ковач коме није било конкуренције правио је најлепше потковице.

Једнога дана на његова врата покуца и војвода Златко. Пожелео је овај војвода да и његови коњи понесу потковице које су надалеко познате и које су на коњским копитама као крила ластавице. Нареди војвода ковачу Ратку да му направи три пара златних потковица  а  као награду добиће кофер пун дуката.

Ратко је био на мукама. Злато које му је било портебно за израду потковица он није поседовао али исто тако није смео да одбије војводу Златка јер он је био страх и трепет панонске долине.

Шетао је Ратко тужан по шуми, шетао и размишљао је како ће остварити жеље великог војводе. Али, гле чуда! Иза храстовог дрвета појави се вила Жељана. Тужни Ратко испричао је вили своје муке а она му обеаћа да ће му помоћи. Ковач похита кући, леже у свој  кревет и заспа.

Јутарња зора и верни петао Петко су пробудили Ратка. На његовом радном столу стајале су златне потковице. Није могао да верује својим очима. Протрљао  је очи  још једном али на истом месту су биле златне потковице. Његов посао је завршен захваљујући вили Жељани. Узео је потковице и у својој радионици утиснуо је свој жиг који је надалеко познат. Ватра у пећи је пуцкетала док је Ратко завршавао и последњу потковицу кад зачу звекир на својим вратима. Војвода је већ стигао. Ратко се уплаши да неће задовољити велике прохтеве овог окрутног војводе.

Златко и његов ађутант нису могли да верују својим очима да је задатак испуњен на време. Како је и обећао војвода је са собом понео и кофер дуката који је вредни ковач и заслужио. Када је ковач изнео потковице да поткује коње одушевио се лепотицом у кочијама. Лепа војвоткиња Даница, најмлађа кћи овог окрутног војводе, заљубила се на први поглед у Ратка. Изашла је из кочија и остала да живи са ковачем Ратком до краја живота.

Имали су пуно деце која су наследила таленат свог оца а у даљини горе Фрушке и даље се чује звекет коњских копита.



Милица Пајић, други разред, ОШ „Доситеј Обрадовић“ Ириг
Подручна јединица Ривица
Ментор Гордана Фодог



Треће место на Републичкој смотри стваралаштва ученика основних школа „Под истим небом нашег дома“ у Каравукову 2016. г. у категорији литерарни радови, нижи школски узраст

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост