Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Слободно време

Одрасли за децу

Реч учитеља

Златни радови

Изложба

» » » » Емилија Квочка - Син сплаварев


Табла Часопис 14:00:00 0

Татјана Ковачев, ОШ „Бора Станковић“ Каравуково


Стари занати у мом крају

Син сплаварев


Некада давно у Срему у вароши карловачкој, живео је један сиромашни сплавар који је имао веома лепу ћерку и паметног и добродушног сина. Једне ноћи док је превозио путнике преко Дунава појавила се водена вила која му је рекла  да је ова река њено власништво и ако само још једном буде превезао сплавом неког путника у ово доба ноћи одузеће му кћи. Сутрадан у исто ово време у вароши сремскокарловачкој се порађала жена којој је био потребан превоз преко реке до болнице. Иако застрашен сплавар је не оклевајући прихватио да је одвезе, али када се вратио кући чуо је синов плач. Питао је сина шта се десило, а син му је одговорио да је само чуо  врисак сестре и кад је ушао у собу ње није више било. Сплавар је испричао сину обећање које је дао воденој вили, а када је син све чуо заветовао се оцу да ће пронаћи сестру. Према легенди ова водена вила је дању живела у замку поред мочваре, а ноћу је тумарала по Дунаву и другим рекама. Сплавар је сину дао чамац  и пустио га на дуг пут. Када је син испловио подухватио га је водени вир, снажно га занео и онесвестио. Пробудивши се на обали видео је виноград којег је чувао стари пудар. Син је пришао старом пудару и замолио га да му наточи мало вина да се окрепи. Пудар му је одговорио да би радо то урадио, али сво вино се пролило  зато што  је  водена вила уништила сву бурад  у којима се вино чувало. На сву срећу син је учио занат за пинтера већ дуго година. Направио је нова бурад за вино, а пудар му је у знак захвалности  дао кључ, голубицу и змијски зуб. Син  је наставио даље пешке путем све док није пао мрак. Пошто је био уморан  закуцао је на врата једне мале колибе на коју је наишао. Врата су му отворила два брата близанца од којих  је један био пекар, а други берберин. Примили су га у дом и послужили га свежим и топлим хлебом, а када је освануло јутро берберин је обријао сплаваревог сина. Када су се опраштали  син сплавара је обећао да  ће им се одужити за гостопримство и наставио је даље путем све док није дошао до велике мочваре у којој се налазила велика страшна неман, која уствари и није била толико страшна. Ова неман  је била разиграна, помало детињаста животиња коју је водена вила још када је била мала одвела од својих родитеља и довела у овај замак да би га штитила. Сплаварев син надмудрио је  неман тако што је почео певати песму која је гласила овако:

"Била једна неман мала,
Коју је цела шума знала,
Волела и поштовла,
А неман њима срећу дала.
Како дала?
То је она сама знала.
Тако што је скакутала цуп, цуп, цуп
И ногама лупкала луп, луп, луп
Тако што је скакутала цуп, цуп, цуп
И ногама лупкала луп, луп, луп“.

Немани се свидела песма  и почела је играти  и играти све док није од умора пала и заспала. Син сплаварев је безбедно дошао до врата замка, узео кључ који је добио од пудара и помоћу њега отворио врата и наставио даље. Ушао је у просторију у којој се налазила вила и кренуо ка њој. Из џепа је извадио змијски зуб  који се  умах претворио у огроман мач, а са њим је извадио и голубицу и послао је да пронађе сестру у одајама замка и ослободи је. Замахнуо је два-три пута мачем и вила је нестала претворивши се у ћуп злата. У том тренутку вратила се и голубица  са сестром његовом. Чим су се угледали одмах су се загрлили и кренули кући са ћупом злата, а када су изашли и замак је нестао, а неман је враћена својим родитељима,  који су се толико обрадовали  да су сви дуго од среће плакали. Што се тиче  ћупа са златом син је расподелио злато двојици браће и старом пудару ништа не оставивши себи. Брат и сестра вратили су се своме оцу сплавару у Сремске Карловце. Сестра се удала за једног младог и лепог воденичара и сваког дана је доносила оцу хлеб који је сама испекла од брашна самлевеног у њиховој воденици. Сплаварев син се оженио најмлађом и најлепшом кћери карловачког грнчара, тако да су у кући имали најлепше посуђе и пуне путире најбољих вина која им је онај пудар сваке јесени слао. Оца су поштовали и живели су срећно до краја живота.

Крај


Емилија Квочка, VI-1, ОШ ,,23.октобар“ Сремски Карловци
Предметни наставник: Олга Кумовић

Друго место на Републичкој смотри стваралаштва ученика основних школа „Под истим небом нашег дома“ у Каравукову 2016. г. у категорији литерарни радови, виши школски узраст


«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост