Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » Мина Тонић - Ако неко мисли да сам мала


Табла Часопис 15:00:00 0


Ако неко мисли да сам мала


Целог свог живота покушавала сам да прихватим чињеницу да сам немоћно женско биће, да је мој живот тек још један, мање више, да сам само протраћени облик, простор, ум. Угњетавана од туђих очекивања и сопствених предрасуда о својим могућностима, дуго сам окретала главу, одсечно одбијајући да видим девојчицу коју сам потиснула негде у себи. Мрштила сам се на све оне који су причали ружно о људима које сам настојала да одбраним, побољшам, волим. Тражећи добро у другима, изгубила сам добро у себи.

Живела сам од среће других и све што сам давно зажелела, сакрила сам негде дубоко у себи, далеко од ма какве бригаде, продора и границе. Слушала сам о лепоти коју нисам видела, разликовала људе по речима, говорила шта се од мене очекивало, и да је дошло до тога да ме питају ко сам, кунем се да бих порицала своје постојање. Опет, то је и очекивано од неког тако небитног као што сам ја.

И често бих ухватила себе како бојажљиво дишем, дишем питајући се чему то, када је сваким дахом крај све даље. Почела сам да се питам због чега то себи радим и одједном сам на милу и ћутљиву девојчицу гледала као на странца, јер сам то и била, толико дуго.

Прозрела сам све границе и рекла себи да се нећу ломити сваки пут када покушам да погледам у небо. Заклела се да други мноме неће управљати и одлучила да ако треба да стојим, стајаћу сама заувек, докле год не дозволим другима да ме гурају тамо где не желим да идем.

И ово је зато што хоћу да одем. Одбијам да будем сврстана у гомилу слепих људи који живе и трају у незнању, вену, а не питајући се где је вода, а то је најгора врста болести; незнање са недостатком потребе за одговорима.


За Табла Фест 16

Мина Тонић, 8/6, ОШ „Васа Пелагић“, Београд

Наставница Јелена Брењо

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост