Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » Исидора Алексић - Ако неко мисли да сам мала


Табла Часопис 14:00:00 0



Ако неко мисли да сам мала


Још док сам имала невероватну потребу да трчим и летим за лептирићима и сличним живахним стварима које су више биле у ваздуху него на земљи, имала сам осећај да ми нешто недостаје, нешто што ћу само ја знати и нико други. Хтела сам неку тајну коју ћу знати само ја и коју не бих ни са ким делила, да буде само моја, а у њој читав један свет.

Како сам одрастала, трчања су постајала све ређа, а усамљеност све присутнија. Хтела сам да се завучем негде, да запушим уши, да нађем неки кутак у коме бих била спокојна и безбрижна. Али како је време грабило напред, ништа ми друго није преостајало него да се ушушкам у странице које су биле свуда око мене. Кад бисте само знали шта сам ја све била тих чаробних дана када је све било могуће и на дохват руке?! Била сам Кетрин која је највише на свету волела Хитклифа; била сам станарка напуштеног замка која је бојажљиво ишчекивала тражећи утеху на платну; била сам под морем, у ваздуху, високо изнад земље, ратник који је у мокром и блатњавом рову бранио своја убеђења. Била сам дама из високог друштва која је држала лепезу и дугачку муштиклу; била сам сељак који је држао мотику и правио се да жуљеве по ногама не примећује; била сам принцеза балова која је губила принца; била сам...

Хтела сам да обиђем цео свет! Хтела сам да свима кажем где сам ја то била, да им не причам бајке, хтела сам да их доживим. И, верујте ми, видела сам пирамиде
. Заиста су тако велике и силне. Причала сам  са фараонима, ишла боса по песку који је пржио табане; обишла сам кинеске четврти, јела сам штапићима, пила њихов магични чај од кога можеш полетети; пронашла сам оазу у Сахари и ту мало стала да предахнем; а сутра, сутра поново далеко, даље...

А ви, ви сте ми веровали! Погледала сам у стопала и нисам на њима видела никакве опекотине, али сам бол који је сурови песак наносио некако осећала. Било је заиста невероватно. Бити за тако кратко време и побеђен и поражен. Поседовати царства и крпити одећу дроњцима. Имати све, имати ништа
- изгледало је тако лако.

Била сам поносна на своје сазнање. Те тајне ће ми само помоћи да наслутим мудрост, а да ли ћу стварно бити мудра, то зависи од тога каквом ћу се тајном ја неком учинити и како ћу осмислити сопствени лавиринт.



За Табла Фест 16

Исидора Алексић, 7. разред, ОШ Вук Караџић”, Стојник (Аранђеловац)

Наставник Сузана Марковић

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост