Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » Тијана Стевановић - Занат који полако нестаје


Табла Часопис 10:00:00 0

Јелена Ивановић, ОШ „Горачићи“ Горачићи

 

ЗАНАТ КОЈИ ПОЛАКО НЕСТАЈЕ


У задњем делу дворишта моје баке налази се загонетни објекат, звани млекар. То је просторија по изгледу идентична мини-кућици. Када се отворе тешка клесана врата, на први поглед допире тама. На полицама које је одавно начео зуб времена, свашта се може наћи. Ту бака чува успомене на вредне руке нашег претка који је био познат као грнчар.

На обронцима Јавора, где су Турци оставили печат своје вишевековне владавине, било је доста вредних руку које су неговале разне занате. Наш вредни Божидар је као грнчар знао свашта да направи од глине коју је копао у близини једног поточића. Та земља коју зову ила или глина била je лако прилагодљива разним облицима, али ипак је требало доста вештине. Већ одавно на гредама старе зграде налазе се предмети које је он правио. Ту су земљани лонци, сачеви и посуде разних облика. На онима које бака и дан-данас чува виде се трагови дубореза које је урезивао шилом или дрвеном шпатулом и остављао своје иницијале. Као што и данас нешто што је квалитетно има пут на тржиште, тако је и тада, када је трговина била примитивнија, свака квалитетна роба имала свог купца. Прадеда је био прави мајстор. Умео је да комаде које направи тако вешто испече и осуши да нигде немају пукотину. Кажу да је било компликованије печење посуде од саме израде. Данас има мало грнчара. Можемо их видети на путу ка Златибору. Многи желе да имају овакве комаде посуђа у кући јер је храна у овим посудама квалитетнија и укуснија.

Неговање традиције је нешто посебно и захтевно. Потребно је докучити тајне тих заната и неговати их из хобија да не избледе и да се не забораве.



Тијана Стевановић, VII р.

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост