Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » Милош Трашевић - „Бела Грива” – мој крај романа


Табла Часопис 16:00:00 0

Јелена Ивановић, ОШ „Горачићи“ Горачићи



„Бела Грива” – мој крај романа


Након што су Фолко и Бела Грива отишли у вртлог сви су мислили да су се удавили, али у стварности је било другачије. Таласи су Фолка и Белу Гриву одвели на два различита острва. Та острва су, заправо, била једна поред другог. Фолко је био у несвести када су га таласи бацили на обалу. Након неколико минута се пробудио и када је дошао к себи схватио је да су њега и Белу Гриву раздвојили таласи. Али, ипак, је упорно дозивао Белу Гриву. Бела Грива се није одазивао. Као и Фолка Белу Гриву су таласи бацили на острво. Пошто Бела Грива није имао људски глас  није могао да позове Фолка. Зато је Бела Грива лутао по шуми да га нађе. После неколико дана трагања на острву гладан и жедан Фолко се није предавао. Схватио је да на том острву неће наћи Белу Гриву, па је смислио да нађе балване и врбине батине како би причврстио балване један за други. Када је направио пловило од балвана упутио се ка острву на коме је била Бела Грива. Стигавши на острво дозивао је Белу Гриву, али овога пута није било узалуд. Бела Грива је дотрчао што брже. Прошао је један дан и Фолко је направио шатор од грања. Фолко је добро знао пут до куће, али није хтео да се врати, јер је хтео да Бела Грива и он живе спокојно.



Милош Трашевић, IV р.

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост