Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Слободно време

Одрасли за децу

Реч учитеља

Златни радови

Изложба

» » » Бранка Ковачевић


Табла Часопис 08:00:00 0


Рођена у Беранама 1979. године. Гимназију је завршила у Беранама, а Филозофски факултет, одсјек за српски језик и књижевност у Никшићу. На Филолошком  факултету у Никшићу недавно је одбранила и магистарску тезу из области наука о језику. Ради као професор у Основној школи „25. мај“ у Рожајама.

Воли рад са дјецом и често организује активности у оквиру литераране секције у школи. Труди се да афирмише младе ствараоце међу ученицима, и да учини да заволе књижевност и да кроз текстове које стварају изразе оно најљепше што носе у себи. Члан редакције школског листа „Звоно“.

Дјеца су њена велика инспирација и пише углавном за дјецу. Своје текстове је до сад представљала на фестивалима поезије за дјецу. Нада се да ће њена прва збирка пјесама за дјецу убрзо угледати свјетло дана.


ПРВА ЉУБАВ


Дотакло ме неко љето,
сво чежњиво, плаво чудно,
све у мени промијенило,
па се трудим узалудно
да разбистрим главу луду...
и сама се чудим чуду.

Шта то моје вене жари?
Шта то мени снове не да
па, ме чудна језа прође
кад ме Марко тако гледа?!

У оку му небу меко,
у осмијеху све прољећа...
Ух, да ми је сазнат само
шта враголан тај осјећа.

Тад бих могла сасвим лако,
руку топлу њему дати...
Дал’ о мени данас мисли_
Ех, да ми је само знати.

Шта то мислиш луда главо?!
Куд би, стани, напријед не дам…
Најбоље је ипак само
да га мало кришом гледам.



КАД БИ МАЈКА СУНЦЕ БИЛА...


Кад би мајка сунце била,
никад не би залазила,
сијала би чак и ноћу,
лијечила би сву самоћу,
у сан тихо уводила...
Кад би мајка сунце била...

Кад би мајка ријека била,
таласе би раставила,
у плава те њедра скрила,
сваку тугу потопила...
Кад би мајка ријека била...

Кад би мајка вјетар била,
топлином би обавила
твоје руке, твоје скуте,
засула ти срећом путе,
шапатом их позлатила...
Кад би мајка вјетар била

Све то може твоја мати,
може ноћу за те сјати,
у своја те њедра скрити,
сваку патњу ублажити,
путеве ти срећом стрти,
вољети те све до смрти.




НЕ ДА БАКА УНУКА


Брани бака унука,
не да да се куди:
“Он је добар, баш је златан.
Шта је вама, људи?”

И кад храну баца,
и  да једе неће,
ни тад баки од унука
нема веће среће.

Кад оловком унук шара
окречено зидно поље,
ни тад баки од унука
не постоји дијете боље.

Кад ципеле обут неће,
бос по бари кад загази,
и тад бака свог унука
њежно љуби, грли, мази. 

Узалуд се тата љуто
тад за чело хвата,
не да бака свог унука,
већ га сасвим схвата.

Тата прут је дохватио,
напетост у зраку виси.
Оштро бака тад подвикну:
“Ни ти бољи био ниси!”


«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост