Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » Криви багрем


Табла Часопис 12:00:00 0

Младица избија из стабла старог багрема


Како је лепа та Аустралија!! Каквог дивног животињског и биљног света тамо нема: дугоногих кенгура, симпатичних коала и мирисног еукалиптуса, па имају и Абориџине и окружена је океанима! Али далеко је!! А тек та Африка, па Сахара, камиле, пирамиде и онај дивни Мадагаскар! Али и она је далеко! А и дивотама Русије и оним дивним црквама које красе Москву исто тако можемо да се дивимо само из далека, преко разгледница и фотографија оних срећковића који су имали част да је посете или путем модерних медија као што је интернет....

Криви багрем је нашао своје место и у делу
самоуког липолишког сликара
Слободана Топаловића
Али, хеј! Па замислите, и ми смо тамо неком Американцу, Новозеланђану или Јапанцу права егзотика... та далека Европа са својим лепотама! А ми смо део те егзотичне Европе! Па зашто бисмо онда туговали за неким далеким земљама кад толико тога нисмо истражили у нашој дивној земљи. Зато ранац на леђа или торбу у руке и кренимо на лепо путовање по Србији које никога неће оставити равнодушним!

И ево нас....на сред мачванског села Липолиста где нас као прави домаћин дочека Криви багрем који нам прича приче и преноси  предање старо, по којем је имао ту част да буде један од три багрема који су први донети у Србију. Нико од мештана не зна колико је стар али он памти све липолишке приче, посела, трке коња око његовог стабла, заљубљене погледе, препирке сељана и вашаре. „Ех, Криви багрем... па све се дешавало око њега...“ каже бака Рина која исто тако као и багрем, памти села и прела у његовој близини, и вашаре и прве љубави.

Величином и централним местом у самом селу привлачи погледе путника намерника чак и више од самих хиљаду стабала липе, по којима је ово мачванско село и добило име, и мирисних ружа које одликују Липолист и којима се становници диче више од двадесет година.

Генералски поносно и достојанствено, као и чувени генерал Степа Степановић, који се под његовом крошњом одмарао по завршетку Церске битке, стоји Криви багрем и одолева свим временским приликама и неприликама.

Детаљ са етно-имања сликара Слободана Топаловића
у Липолисту
Већ дуги низ година на његовом стаблу нема зелене крошње али се Криви багрем бори, опире и живи у младици новог багрема, која ниче уз само стабло старог и којој приповеда своје доживљаје везане за сопствено одрастање, све оне и веселе и жалосне приче које су шапутали млади и стари, скривали погледе, играли коло, певали и уживали у хладу његове широке крошње.

Мештани се диче и са поносом истичу да живе у „најлепшем мачванском селу“ а када вас пут или намера нанесе у овај део Мачве, на двадесетом километру од Шапца ка Лозници, биће вам јасно и зашто: неокрњена природа чувене планине Цера, Етно-село Топаловића, манастири Радовашница, Петковица, Чокешина и близина река Дрине и Саве просто маме планинаре, туристе и све оне жељне здравог живота и одмора за очи и душу.

И пожурите да обиђете Липолист, можда најбоље у јуну када се шири мирис хиљаду цветајућих липа, а и док је Криви багрем још међу нама и чува можда неку згодну причу само за вас!!!

А и због надалеко познатих липолишких ружа и фестивала ружа који се одржава сваке године, вредно је посетити ово лепо мачванско село.



Нада Чупковић

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост