Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » Ања Ђендић - Врањска свадба некада


Табла Часопис 12:00:00 0

Татјана Ковачев, ОШ „Бора Станковић“ Каравуково

Фото: vranjskaplustv.rs


Врањска свадба некада


Растем у граду који је диван спој традиције и модерног. Око мене ничу нове, савремене грађевине, блистави тржни центри, главна улуца добила је ново рухо... , али у сокацима мога Врања, још живи далека прошлост опевана у делима нашег Боре Станковића.
Моја нана памти приче својих предака и тетки о давним временима, о обредима и обичајима старог Врања.Чула сам многе приче из њихових живота, али најупечатљивије су ми оне о свадбама.
Причу би обично почињала са „неје такој било некад“... а ја бих се сва претворила у уво јер сам знала да ћу чути много занимљивих чињеница о давним временима.
Причала би о обичајима свадбеног јутра у младиној соби и припремама за извођење младе. Док се невеста облачи и кити, око ње су све младе рођаке, удате и неудате, и обавезно мушко дете. Када је млада готова, приступа се обичају познатом као „грабена погача“. Млада седа на ниску столичицу, а изнад ње се рашири бошча, бела везена марама, и над главом јој девојке ломе погачу, и деле између себе, да би се момци, по народном веровању, грабили за њих. Каже нана да су и младе жене кришом узимале од погаче, ваљда, надајући се, да испуне себи још коју давнашњу жељу.
Док се то дешава у младиној соби, сватови играју и веселе се у дворишту куће. Кумови и стари сват су већ међу њима, па редом воде коло и ките музику, ишчекујући извођење невесте. И онда, нани неочекивано засузи око, јер је извођење младе, колико срећан, толико и тужан обичај. У давна времена, сећа се она, када девојка напусти родитељски дом, то чини заувек, јер се, по неписаним правилима, у своју кућу могла вратити као гост, да би помогла у неким пословима, и ни у ком другом случају. Зато нани склизну суза, јер саосећа и данас, са свим оним женама које су трпеле у браку, јер се другачије није смело.
Док младу изводе из куће, музиканти свирају меланхоличну стару македонску народну песму „Мајка се од ћерке делеше“. Девер и отац предају младу младожењи, а она „снашка“ игра „снашино коло“. Обичај је да млада води коло ка капији и уз бројне сватове крећу ка месту за венчање.
Са сетом, нана прича, како су свадбе у Врању пролазиле улицама града – напред млади, за њима кумови и старејци, па родитељи са обе стране, затим рођаци ближи, па рођаци даљи, па „обични“ гости, комшије и на крају обавезно трубачи. А испред младих носила се мерица – корпа са печеним прасетом и даровима за младе које припремају старејковци. Ех, тада се знало, по свадбеној колони, ко је ко на свадби.
Даље, она говори о бацању бидермајера који покушавају да ухвате младе девојке, а она која га ухвати, по веровању, следећа ће се удати. И још се сећа да је, као дете, једва чекала да кум баци „ситне паре“ после градског венчања, како се гурала са осталом децом да сакупи што више, да има за шећерну вуну, или чашу бозе.
Када се заврши венчање, настаје општенародно весеље у кући младожење, или у кафани.  Али и то има свој ред и обичаје, ко се, када и колико весели. Песма, трубе, кола свих врста.... и нана устаје да заигра, смешка се, загледана у даљину, диже руку у севдаху, а музику само она чује...... сад игра врањско оро, сад свекрвино коло ... Придружујем јој се, учим нове кораке, неке већ знам... уживамо, нана и ја, ево нас из дневне у кухињу, обиђемо цео стан.
Остављам је да сећањима плови и даље кроз свадбу, а ја одох да изгуглујем и видим те дивне, старинске „снашкине хаљине“ из Врања, да уживам гледајући те лепе и поносне Врањанке, овековечене на сликама, на свој свадбени дан.
У мислима ми: „Некад су у Врање,
у суботу ил  недељу
у сабајле рано,
звуци од трубу
орили чаршију.

Шалваре су шуштале,
дукати звецкали и
певало се Шано, душо Шано мори...

Мерак бија на срце и душу.


Ања Ђендић, 4-5

ОШ „Радоје Домановић“ Врање


Учитељица: Валентина Трајковић



Прво место на Републичкој смотри стваралаштва ученика основних школа „Под истим небом нашег дома“ у Каравукову 2017. г. у категорији литерарни радови, нижи школски узраст

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост