Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » Мухамед Дураковић - Учитељица Бранкица


Табла Часопис 08:00:00 0


Учитељица Бранкица
(Упознао сам особу којој се  дивим)


Сви памте прву учитељицу и не заборављају је лако. Али ја имам двије учитељице које ћу носити у сјећању. Првој сам захвалан за прва написана слова, први урађен задатак и још много тога. Али друга учитељица која ме наставила учити у трећем разреду је нешто посебно за мене. Тад и почињу некако да се дешавају промјене у мом животу. Све чешће сам се будио ноћу и у мајчином загрљају бих се смирио.

Те године моји родитељи су се одселили из родног завичаја у друго мјесто. Ту сам наставио школовање. Сва та дешавања, селидба, растанак са рођацима, комшијама и другарима су посебно утицали на мене. А тек брига како ће нови другари да ме прихвате или да нова учитељица није превише строга. Сва та питања су ме мучила. С том бригом сам се носио сам, нисам  желио да неко примијети да сам забринут.

Тај први дан пред великим школским вратима осјетио сам страх. Онако преплашен пожелио сам се вратити у своје родно мјесто, у своју топлу малу школу. Ослањајући се на мајчину руку сам ушао у огроман ходник. Дочекала нас је насмијана учитељица крупних плавих очију. Прилазила је сваком ђаку и сваког је нешто питала. Кад је стала пред мене, осјетио сам благи додир по коси и сав мој страх је нестао. И другови су ме одмах прихватили.

Вријеме је брзо пролазило и ја сам био срећан у новој школи. Учитељица се трудила да сва дјеца слободно искажу оно што мисле и осјећају. Ако би неко некад и погријешио, није била строга. Напротив, благим ријечима би нам објаснила како нешто није добро за нас. Али некако ми се чинило да је баш према мени посебно пажљива и настојала је да се не осјећам као новајлија. Због тога сам веома захвалан својој учитељици Бранкици. Са радошћу сам устајао рано и једва чекао да осјетим њену топлу руку на мојој коси. 

Од ове године нам предају наставници. Теже је и више морамо учити. Ја имам само једну жељу коју никад нећу заборавити. Желим да будем ученик генерације на крају основног школовања. Желим да моја учитељица Бранкица буде краљица те вечери на матури захваљујући мом труду и учењу. Она је то заслужила и све моје петице ће бити њој у част. Жеља ми је да јој освјетламо образ и да буде поносна на све нас.



За Табла Фест 17


Мухамед Дураковић, 5 разред, Прва  основна школа Живинице


Ментор: Марица Ферхатбеговић

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост