Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Слободно време

Одрасли за децу

Реч учитеља

Златни радови

Изложба

» » » » » Срђан Дангубић - Свадба некад


Табла Часопис 10:00:00 0

Татјана Ковачев, ОШ „Бора Станковић“ Каравуково

 

Свадба некад


Наш је Станко пост`о кицош,
враћа се у ситне сате,
па посрће сокацима,
гајдаши га кући прате.

А, и млого он не бира,
да л` је цура, ил` је снаша,
на јед тера родитеље,
згубидана опонаша.

Е, како сад томе на пут стати?
Скрштени руку не вреди седити!
За асталом  сложно одлука паде:
Таквог лолу, под хитно женити!“

А ,она Симина, вредна и кротка,
ту с` не треба млого канити,
кућа на лакат и ланци земље...
С њеним су оцом још данаске диванити!“

Оно да ј` лепа -  и није млого,
дућкаста малко – ал` не мари!
Оне решије ничему нису“,
тако с говорили, јел, наши стари.

Уз осмишљен говор и коју чашицу,
двоје се старкеља очас договорише,
а будућег ђувегију и његову младицу,
нико о томе и не питаше.

Ал, Мари мило! О Боже драги!
Цела је века баш о Станку снила!
Да је ко пита, то признала не би,
таква се тајна дубоко крила.

Просидба с руменом јабуком прође,
уз смерне погледе будућег пара,
док се салашком собом ширио
опојни мирис дуња са ормара.

Већало с гласно око мираза
и кол`ко ће гостију бити доста,
морају л` сватови баш недељом бити...
Важно је сам` да нису дани поста.

И, ево, већ сокак на рузмарин мирише
и браца је лукави откуп смислио,
чауш лакрдијама свата зачикава,
а девер се белим платном окитио.

Пуцањ све трже и јабуку распрши,
баш као прохујале девојачке дане.
Мара у Стојана кришом погледује
и не мож` да му нађе мане.

Леп је ко уписан, па нек је бећар!
И она весело срце има.  
И, већ, дечицу планира бројну,
док несташно наконче у наручје прима.

Куму је добро изгорела кеса“   
међ` чопором деце после венчања.
Младица добро начепи ђувегију   
и ко је газда, даде му до знања!

Од свекрве смерно дарове прими 
и хитну сито преко трошног крова.
Ђувегија је пренесе преко прага,
како, иначе, улази принова.

Три дана је гозба била
и весело се коло вило.
Е, сад пратити кума треба!
Та свега је, одвећ, доста било!

Са молованог зида салашке собе,
само још слика на те дане сећа,
у  позлаћеном раму испод иконе,
док нас све окупља, славска свећа.



Срђан Дангубић, VIII-2, ОШ „Бранко Радичевић“ Равно село

Наставница: Смиљана Теофанов


Друго место на Републичкој смотри стваралаштва ученика основних школа „Под истим небом нашег дома“ у Каравукову 2017. г. у категорији литерарни радови, виши школски узраст

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост