Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Слободно време

Одрасли за децу

Реч учитеља

Златни радови

Изложба

» » » » » Павле Маринковић - Бајка о Ани и Марку


Табла Часопис 10:00:00 0

Татјана Ковачев, ОШ „Бора Станковић“ Каравуково

 

Бајка о Ани и Марку


У далекој земљи, иза три мора живела је сиротица Ана. Сиротица, али лепотица какве на далеко није било. Коса златна и мека као најлепша свила, очи бистре ко два потока а душа као рајска вила племенита. Живела је сама и заборављена од свих.
Једног дана на њена врата покуца принц Марко, син чувеног краља Милана. Принц  је данима сам лутао шумом не знајући куда иде јер га је зачарала принцеза Јелена. Она је била лудо заљубљена у Марка, али он за њу није хтео ни да чује. Да би му се осветила због неузвраћене љубави, принцеза Јелена замоли дворску луду Радована да му сипа чудесни напитак у омиљено пиће. Од тог напитка Марко је заборавио ко је и претворио се у просјака. Лутао је тако сав поцепан у ритама све док није дошао на Анина врата.
Замоли Марко Ану да му да чашу воде јер ништа није јео и пио свих ових дана. Сиротица Ана, прими га у свој скромни дом и послужи последњим комадом хране коју је имала. Наточи му последњу чашу воде. Марко поједе храну и попи воде и од умора заспи. Ана га покри а сву његову поцепану одећу закрпи и на потоку крај куће опра. Затим оде у потрагу за храном, јер у кући више није имала ништа, ни за себе ни за свог незваног госта. Тражила је храну дуго, дуго али ништа није пронашла. Таман када је хтела да одустане појави се вила Сунчица.
Сиротица Ана јој се пожали каква је невоља снашла а она јој рече да иде кући и ништа не брине јер ће јој она помоћи. Ана са неповерењем оде кући, леже и од  умора заспи. У сну јој се опет појави вила Сунчица и рече јој да ће њена доброта и лепота бити богато награђени. Са првим јутарњим зрацима пробуди се и сиротица Ана. Њен гост је и даље спавао. Ана устаде и не могаше да се начуди ђаконијама које су биле постављене на њеном старом оронулом столу. На старој столици било је пребачено прелепо принчево одело. Знала је да јој је то поклонила вила Сунчица, али јој баш нису биле јасне речи које је изговорила вила у сну.
Ана се осмехну, одмахну главом како би отерала лоше мисли, па од све оне прелепе хране направи најлепши доручак који је Марко у животу јео а затим га пробуди. Пружи му оно прекрасно одело над којим је он само зачуђено стајао и гледао. Не сећа се да је у животу икада имао тако дивне тканине на себи. Питао се само одкуд сада то. Марко обуче ново одело, па када погледа Ану и њену стару плаву хаљину би му жао. Ана је то видела, па му рече да не брине због ње и да му она ову лепу одећу поклања од срца. Седоше заједно за сто и почеше доручковати. Чим је Марко ставио први заголај у уста чаролија је престала и он се сети свог порекла и шта се све са њим дешавало. Поново постаде прелеп принц. Ана се одмах заљубила у Марка, ал није смела то да покаже. Он је принц а она, она је једна сиротица која никако не пристаје принцу.
Марко Ану поведе своме двору. Дуго су густом шумом ходали док не дођоше до његовог дворца. Марко ту снажно удари неколико пута у врата дворца која се одмах отворише а слуге га препознаше и поклонише се. Док је ходао с Аном кроз бајне дворе, дворјани се згледаше у чуду. Свако се у себи питао ко је ова лепотица у поцепаним хаљимама. Принцеза Јелена је све посматрала са балкона и лице јој се од беса грчило.
Принц нареди да се Ани дају краљевске одаје и најлепше хаљине. Слуге се брзо разлетоше и испунише његову наредбу. Ана се у пространој и раскошној соби осећала помало чудно. На оваку раскош и лепоту није навикла. Признала је да је то веома пријатно али ипак се бојала шта ће бити са њом. Видела је она краичком ока, док су долазили, Јеленин поглед са балкона. Знала је да ће са њом бити проблема. Али, када је већ ту, Ана одлучи да бар мало и на кратко ужива у овој раскоши. Окупа се мирисним водицама, своју косу брижно уплете у најлепшу пунђу и обуче сребрну хаљину која је чекала на кревету. Испред огледала, на сточићу чекала ју је мирисна ружа и порука: Ти си нешто најдивније што сам упознао у свом животу.
За то време принц је окупио све важне људе у дворцу, испричао им је шта му се догодило. Они протераше злу Јелену из дворца и наредише да се свечана сала што је брже могуће окити и улепша. Кувари се разлетоше по кухињи да праве најлепша јела. Гласници се послаше по свету да објаве веридбу и скоро венчање принаца Марка и изабранице Ане. Ана није излазила из својих одаја цео дан и ноћ. Већ је  помислила да је принц Марко на њу заборавио. Бојала се да изађе па је зато седела у углу и гледала кроз прозор у даљину. По некада би само поново помирисила ружу и прочитала ону поруку.
Сутрадан, предвече у њену собу уђе Марко. Леп, елегантан клекнуо је пред Ану а у руци је држао најлепши прстен који се на пламену бакљи пресијавао као само драго Сунце. Ана се умало не онесвести од чуда. Принц је замоли да се уда за њега, а она како је већ неко време била заљубљема у њега и како лепшег момка није срела, пристаде.
Пошто је све било спремно, дворана очићена, столови богато постављени, гости из разних краљевстава већ су били пристигли, слушкиње брзо припремише Ану и она сиђе у дворану. Њена лепота изазва уздах одушевљења код свих присутних а принц Марко је узе за руку и поведе до олтара.
Ана и Марко венчаше се те ноћи. Весеље, игра песма трајало је три дана. Сви су волели и поштаовали нову принцезу јер је она према свима била племенита. Сада Ана схвати оне речи које јој је вила Сунчица у сну рекла. Њена је награда за сва добра дела, стигла.
Ана и Марко изродише троје прелепе и племените деце на коју су били поносни. Њиховој љубави није било краја. Заједно су управљали краљевством и срећно и дугу у њему живели.


Павле Маринковић, ОШ „Бора Станковић“, Каравуково,
Ментор: Данијела Стаменковић

Треће место на Републичкој смотри стваралаштва ученика основних школа „Под истим небом нашег дома“ у Каравукову 2017. г. у категорији литерарни радови, нижи школски узраст


«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост