Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Слободно време

Одрасли за децу

Реч учитеља

Златни радови

Изложба

» » » » » Амина Салиховић - Мост разумијевања - међугенерацијска толеранција


Табла Часопис 15:00:00 0

Ениса Кајевић, ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“ Нови Пазар



Мост разумијевања - међугенерацијска толеранција


Д
анима ми та слика не излази из главе. Та тужна мимика лица, очи пуне суза, јецај у души, вапај  за додиром. Сам, напуштен, без игдје икога. Болестан, а нема никога ко би му могао помоћи. Док напољу сијева, грми, он је сам, напуштен, а знам да је у том тренутку пожелио нечије руке, топле, њежне, миле. Руке које ће му ублажити страх у тако тешким и страшним данима.
Нема никога.  Гдје су сада његови синови, кћер, унуци? Гдје су сада када му је највише потребна помоћ?! Па зар их он није чувао и пазио док су били мали, а он млад, снажан? Зар су заборавили сву љубав и пажњу коју им је пружио? Зашто су те године проблем? Па зар и ми једног дана нећемо остарити? И нама ће бити потребна нечија помоћ када нас буде издала снага.
Хиљаду питања, ниједан добијени одговор. Судбина тог усамљеног, остављеног човјека дубоко ме потресла, иако је то била само прича са ТВ-а. Пробудио је у мени неку жељу за другачијим понашањем према старијима и убједио ме да кажем свој дјеци свијета да се брину о својим нанама, дједовима, родитељима. 
Живот је драгоцјен, јединствен. Уживаш у дјетињству, младости. Радујеш се. И онда све прође. И љепота, и младост и ове наше најљепше године ће некада проћи. А онда ће мало по мало и та старост доћи.
Чувајмо наше старе јер их касније неће бити, а жалит ћемо што им нисмо поклањали довољно љубави, бриге и пажње. Наша пажња ће њима много значити, а они ће се заузврат молити за нас, када будемо стари као они, да неко нас воли и брине се о нама још више него ми о њима. А онда, доћи ће дан када ћемо и ми пожељети све то. Како се ми будемо понашали према нашим нанама и дједовима, и наши унуци ће се сутра тако понашати према нама.                       
Ујединимо се, промијенимо ову сурову реалност и будимо подршка старијима, будимо њихова снага за бољи живот у овим тешким годинама. Јер, човјек како стари, постаје тужнији, његово срце осјећа самоћу, чини му се да је свима  терет.
Не дозволимо да се наши драги осјећају усамљено и напуштено. Јер ми смо ти који то можемо промијенити, учинити наше старије срећнијим, задовољнијим. Сваки тренутак њиховог живота испунимо љубављу и пажњом. Пренесимо ово из генерације у генерацију и тиме омогућимо бољу будућност себи самима.


Амина Салиховић, VII разред


«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост