Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » Харис Халилбашић - Моја наставница


Табла Часопис 12:00:00 0

Марица Ферхатбеговић, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина



Моја наставница


У
 пети разред сам кренуо плашећи се велике промјене јер одлазили смо од учитељице и добијали пуно других наставника.
Како су дани пролазили и како сам се упознавао с њима, био сам све опуштенији. Сви они су заслужили да се нешто лијепо напише о њима, али ја ћу писати само о једној наставници. Све о њој бих могао писати у суперлативу и не би било претјерано. Због ње сам заволио позив наставника  и маштам да и ја једног дана радим с ученицима.
Када смо код ње на часу, кроз причу и примјере блиске нама научимо све што је потребно. Њен вањски изглед, за некога ко је не познаје, показује строгоћу и озбиљност. Међутим, када се ми, ученици, загледамо у  њене топле очи, иза њених наочара примијетимо и осјетимо такву топлину да страх и брига одмах нестану. То је наставница која своје осјећаје не крије јер знају јој се сузе појавити у очима док нам показује тужне фотографије дјеце која су исмијавана, фотографије дјеце у рату, али и оне кад дјеца грле пса и слично. Знају јој се појавити сузе и када лоше урадимо неку провјеру и када мора дати ниже оцјене. Својим сузама нас задужи да идућа провјера буде пуно боља и тада нас крене љубити све редом. Када одлазимо на распуст и када се враћамо са распуста, љуби нас јер нас пожели као и ми њу. Њено срце је препуно љубави за сваког од нас. Када примијети тугу или страх код неког ученика, својим шалама и њежним миловањем по глави успије да га развесели. Ријетко који наставник даје свој број телефона ученицима, а она је свој број свима нама записала да је увијек можемо звати ако нам шта затреба. О њој мој брат и ја код куће највише причамо па мама у шали зна рећи да постаје љубоморна на њу. Због ње и њеног начина предавања ми је жао сто час траје само 45 минута јер њена предавања су увијек забавна и врло интересантна. Жао ми је што сада у шестом разреду имамо седмично час мање код ње. Ко буде читао овај текст, а не познаје ту наставницу, може помислити да је преблага и да је код ње лако добити оцјену. Међутим, права истина је да она зна пренијети знање, али га и тражи.
О њеним успјесима као наставнице и успјесима њених ученика знају сви. Њена доброта, њена љубав и њен начин рада звуче бајковито и нестварно као што је и њено име које је исто као и име јунакиње из моје омиљене бајке, Марица.
На крају јој се желим захвалити за све и уједно замолити директора и управу школе да дозволе да нам та наставница предаје до краја деветог разреда.



Харис Халилбашић, VI разред

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост