Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » Милош Михаиловић - Срећни смо што смо имали Вука


Табла Часопис 12:00:00 0

Маријана Стефановић, ОШ „Марко Пајић“, Вича



Срећни смо што смо имали Вука


В
ук Стефановић Караџић је рођен 1787. године у селу Тршићу код Лознице. Родитељи су му дали име Вук да би преживео. Име Вук донело је новорођеном дечаку снагу и живот,  по тадашњем веровању. Нико није могао да претпостави да ће то болешљиво и мршаво дете бити највећи реформатор српског језика и реформатор једне од најсавршенијих азбука на свету. Вуков рад на реформи језика и правописа и на сакупљању народних умотворина је имао велики значај за развој просвете и културе код непросвећеног српског рода. Свету је показао највеће благо српског народа: српску народну књижевност. Дружећи се са пастирима, гусларима и другим људима, Вук је добро упознао свој народ. То му је помогло да сакупи њихове најлепше песме. Своју прву књигу објавио је уз помоћ свог пријатеља и сарадника Јернеја Копитара.
То је била  „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица, прва штампана збирка српских народних песама. Уз речник је објавио и прву српску граматику: „Писменицу сербскога језика по говору простога народа писану. Много година Вук је водио борбу да се српски народни језик призна за књижевни. Желео је да свима који желе да читају буду доступне књиге. Доказ да се народним језиком могу писати књиге су три збирке  „Српских народних пјесама, које је Вук објавио. Биле су толико популарне да их је преводио Гете. Донеле су Вуку велику славу. У првом издању „Српског рјечника било је преко 27.000 речи. То је било дело богато речима из сеоског живота. То је, такође,  прва књига штампана новом Вуковом ћирилицом. Многи су га осуђивали због непристојних речи у речнику и простог језика. У другом издању  „Српског рјечника је било преко 47.000 речи, али није било вулгаризама. Велика победа Вукових идеја је била 1847. године. Четири године након Вукове смрти, његов књижевни језик и правопис су прихваћени у Србији.
Вук нам је показао да књижевност може бити доступна свима, без обзира на образовање и порекло. Оставио нам је скоро савршену азбуку. Захваљујући њему пишемо као што говоримо, а читамо као што је написано. Српска књижевност и целокупна култура Вуковим делом развила се на темељу народног језика и народног духа.


Милош Михаиловић, VIII разред


«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост