Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » Елизабета Георгиев


Табла Часопис 09:00:00 0

Елизабета Георгиев


Елизабета Георгиев – дипломирани филолог српског језика са јужнословенским језицима, дипломирани библиотекар саветник, писац за децу и за одрасле (пише на српском и на бугарском језику), преводилац... Осмислила и 15 година руководила Песничком радионицом при Библиотеци „Детко Петров“ у Димитровграду, учећи децу и учећи од деце како се пишу песме и приче, како се црта и слика, како се рецитује, како се глуми, како се ствара књига, како се прави дечја телевизијска емисија („Клинци и хлапета“ и „Попонајци“).


ИЗА ЋОШКА


Отрчи до краја улице и чекај.
Чекај последњи лист који слеће са крошње липе.
Чекај ветар који се задржао у суседној улици,
сачекај залутали осмех који тражи баш твоје лице
и један смешак који долази уз цвркут птице
изнад твоје главе.

Сачекај онда облаке да огрну беле шалове
и сунце да се нашминка пред пут на запад,
сачекај луткицу да ти махне руком
и оловног војника да очисти пушку…
Чекај минут, два, можда и више
да ти тајанствена рука сузу обрише
која се родила изненада,
тако изненада као што се на крају улице,
или на крају града рађају сузе које нешто слуте.

Када сачекаш све игре, сва прескакања и све тренутке,
провири иза ћошка...

А иза ћошка сунце и облак
играју валцер!
И све је чудно,
и ветровито и сунчано,
и топло и хладно...
Шарена магла и магловита шара
иза ћошка се ствара..

Искачу лутке, књиге, симпатије, бриге...
па бројиш осмехе, дане, поруке,
прочешљаваш узлете, падове и бруке
и све више схваташ
да тамо куда идеш
је све компликованије
од овог компликованог данас...

Зато подетињи на квадрат,
на три квадрата,
и као што кажу мама и тата,
остаћеш и даље њихово бепче,
иако ти то можда страшно иде на живце...
Али подетињи!

Иза ћошка све нешто шушка,
све нешто шкргуће и цичи,
па свака тајна и свака слутња, сваки звук
на посебну магију личи.

И фијууу, је некако онако...
И шшшшш није само тишина,
па ветар другим језиком прича,
и другим језиком приповеда прашина...
И кишно пљус иза ћошка је другачије -
кишније, влажније пљускање нечије,
па барице другу песму певуше
када се дечје ногице на њих сруше
и скачу,
и пљускају,
и играју...

Шарена магла и магловита шара
иза ћошка се ствара...
и ти у њој...



СУПЕР ЗВЕЗДА НИКОЛЕТА


Сви ми кажу да сам мала – па шта!
И мали људи имају право да снове лове,
да трчкарају кроз чаробна дворишта,
да се попну на облак и отпловеее...

Далеко...

А тамо, далеко, иза седам гора,
а тамо далеко, иза седам мора,
где живе принчеви и где машта цвета,
царује супер звезда звана Николета!

Гласом зна да зачара велике и мале,
да свакоме поклони песму место лека,
да растера тугу, да призове шале,
иза ћошка звезду нешто лепо чека...

Светла се пале на сцени од снова,
скачу речи, скакућу слова,
велика звезда креће на бал -
још један чаробни фестивал...

Трема је хвата, она  је гања,
чека почетак, па заједно да сања
са пуно другара што музику воле,
што пажњом награђују МОЈЕ роле.

Ја сам супер звезда Николета!
Волим снагу што ми даје глас.
Са песмом одем и на крај света,
развеселим тужне, обрадујем вас!

Па можемо заједно да створимо чудо,
чаролију, да се проведемо лудо,
да се мама смеши од ува до ува
какву супер звезду од пелена чува!

Више ништа није далеко,
и више ништа машта није,
у мени се родио још неко-
таленат, у ком се гласић мој крије...
Зато.... Та-на-на-на!

Поштоване даме, господо поштована,
спремите дланове, спремите тоалету.
Почиње концерт на облаку из снова!
Један аплауз за супер звезду Николету!



НЕЋУ ДА СЕ ЖЕНИМ!


Лако је било мом тати
да освоји моју маму,
мене неприлика освајачка прати –
Лана непрестано имитира даму.

Моја је мама обична цура,
мој је тата просечан даса,
мени необична једино фризура,
а Лана – она је прва класа!

Тако ми каже, а ја јој верујем,
лепо јој стоји да глуми кокету...
Али, малкице ипак претерујем,
па није она једина на свету!

Радије бих неку једноставну цуру,
такву као цела моја фамилија.
Нека Лана смишља нову авантуру,
обична ће цура више да ми прија...

Признаћу вам, кад сам о томе кренуо,
већ дуже време свиђа ми се Мина,
схватио сам чим сам је први пут загледнуо –
обична је, слатка и веома фина.

Не вришти као госпођица Лана
кад види миша, бубу ил’ паука,
није захтевна и исфолирана,
нема шансе да ме у друштву обрука.

Размажена Лана проблеме сервира,
срећа да сам то открио на време,
Мина ме никад тако не нервира
и имамо многе заједничке теме...

С њом и о фудбалу да причам могу,
у њеном ми друштву прија и тишина...
Ма, створена је за главну улогу,
супер девојка, савршена Мина.

Ето, зацрвенео сам се као булка...
Мислим да се тек то зове љубав прва!
Обична Мина је сунце, Лана ћурка,
а ја – у улози заљубљеног црва...

У ствари, и јесам црвић заљубљен,
у глави ми хаос, потпуни дар-мар...
Љубав је чудо, откријеш за трен
колико је живот замршена ствар!

Овако обичан, не могу да схватим
тај компликовани згодни женски род.
Све чешће Ланин љут поглед ухватим,
кад је сретнем гледам у зид или под...

Нисам хтео да је вређам, часна реч,
само ми се Мина све више допада...
Шта да кажем, сад сам већ блед као креч,
од љубавне збрке разум ми пропада!

Као између две ватре се борим:
у Лани почињем да видим аждају,
Мина горуцка, ја горим ли горим –
ко ово преживи причаће на крају!

Ако следећи разред дочекам,
биће то подвиг изузетан...
Ех, да сам знао то што сада знам:
љубав је осећај леп али и штетан!

Ето, и Мина ми јуче памет солила
рекла ми је да сам смотан као сајла...
Као да ме је хладном водом полила,
занемео сам, опасна мала!

И тако... Лана се дури, ја сам у бедаку,
Мина ме својим коментаром сморила,
тумарам као у тоталном мраку...
У шта ми је љубав живот претворила?!

Све у свему, уопште не разумем жене,
те упорне крпеље, те досадне вашке,
угађаш им, тепаш, и таман ти крене,
а оне ти сав труд врате унатрашке!

У безизлазно доспео сам стање,
много се нервирам, бесним и виленим...
Дође ми да свима доставим на знање:
ја, обичан дечко, нећу да се женим!



КЊИГА ЈЕ СУПЕР СТВАР



Овај је свет чаробно место
Ако га волиш он срећом сија,
Ал' има једно које је престо
Свих лепих знања и маштарија.

Кућа маште, или библиотека
Је ризница сунаца у лику књиге,
Раширених руку свакога чека,
Великим срцем решава бриге.

Књига је велика, моћна душа
Твој верни друг од папира
У миру мисли она те слуша
Мелодију знања она ти свира.

Па певаш са њом песме до неба
И растеш велик, од облака већи,
Ствараш уз то све што ти треба
На путу славе, ка својој срећи.

Расти, дете, уз слова, уз приче
Расти уз своје и туђе снове
Стварај нове што на сунца личе
Стварај знање, књига те зове!

Књига је свет, чаробно слово,
И словце свако је један дар,
А ти читај и запамти ово
КЊИГА ЈЕ СУПЕР СТВАР!!!!


«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост