Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » Елеонора Петровић - Најчуднија књига


Табла Часопис 08:00:00 0

Марија Глиџић, ОШ „Милан Ракић“ Медошевац, ИО Поповац




Најчуднија књига


Б
ила је тиха и хладна ноћ. Мој брат и ја смо се спремали за спавање. Таман што смо легли у кревет, зачули су се чудни звуци који су допирали из мог ормара.
Јако сам била уплашена али и радознала у исто време, па сам устала да проверим. Отворила сам ормар и угледала неку књигу из које су допирали чудни звуци. Све је било некако нестварно па сам, наравно, мислила да је све сан и вратих се у кревет. Међутим, после пар тренутака опет су се чули они звуци, сада још јачи. Када сам схватила да се ово заиста дешава, одлучила сам да завирим у ормар. Тек што сам отворила врата, нешто је излетело из књиге и снажно ме повукло. Нашла сам се у тој необичној књизи и почела да посматрам око себе. Видела сам необичне ствари и бића: животиње и цвеће који говоре, некаква патуљаста бића. Моја реакција је била прилично бурна, почела сам да вриштим. Одједном се нађох у недођији, свету у ком су били смештени сви моји снови. Ја сам заљубљеник научне фантастике; стално сањам једнороге, ванземаљце и слично.
Одлучила сам мало да прошетам и разгледам. Скакутала сам по меканим облацима са сладоледом у руци. И даље ми је све изгледало нестварно. Шетајући чула сам како ме неко зове и каже: Хајде са мном, летећемо и показаћу ти овај диван свет! Приближила сам се и угледала предивног белог једнорога са очаравајућом шареном гривом. Заједно смо летели. Могла сам да додирнем дугу, видела људе који лете. Одвео ме је и до вилењака који су правили предивне крофне. Посетили смо и дворац од стотину спратова у коме су живели разнобојни једнорози. Мој водич једнорог ми је понудио да останем у њиховом свету, али то је значило да заувек заборавим своју породицу и дом. Нисам могла да пристанем. Поклонио ми је огрлицу са привеском једнорога.
Зажмурила сам и чврсто држала огрлицу. Када сам отворила очи била сам на свом кревету у добро познатој соби. Поред мене је била она чудна књига. Брзо сам устала и стављала књиге за школу јер ме је мајка звала на доручак. Хтела сам да склоним ону књигу када је из ње испала огрлица. То је била она огрлица коју ми је поклонио једнорог. Са осмехом на лицу кренула сам у школу у нади да ћу још који пут бити гост чудесног света оне књиге.


Елеонора Петровић, VIII/3


«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост