Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » Марко Јовановић - Бајка о Београду


Табла Часопис 13:00:00 0

Марко Јовановић



Бајка о Београду


У
 једној прелепој земљи на Балкану поред две реке, а одмах иза неколико брда налазио се дворац краља Стефана. Он је имао сина, занимљивог дечака по имену Београд. Дечак је често био усамљен. Није имао ни правог пријатеља, ни некога ко би за њега увек био ту и у кога би имао безгранично поверење. А каква је срећа имати пријатеља и играти се са њим!
Једног предвечерја, док је шетао пустим стазама свог дворца, примети девојчицу тамне косе и лица како тихо певуши неку песму. Била је огрнута плаштом по коме су се расуле звезде а на глави је имала сребрну круну која се пресијавала све јаче што се мрак брже спуштао.
„Здраво, ја сам Београд“, рече дечак, „Ко си ти и откуда овде?“
„Ја сам Ноћ и принцеза сам Таме. Живим тамо, на врху планине. Волим да се дружим али ми нико не верује. Не знам зашто се плаше,“ пожали се Ноћ.
„Ја се не плашим и играћу се са тобом“, обећа Београд и потрча низ стазу.
Краљ и краљица нису били одушевљени новим пријатељством свог сина. Имали су друге, велике планове за њега. Желели су друштво из европских дворова, најбољих школа. Осим тога, плашила их је тајанственост девојчице а њена одећа и фризура су их чиниле неспокојним. О свом животу и пореклу није хтела  ништа да каже. Ко зна чиме се бави? Са киме се дружи? Видиш, то не приличи девојчици. Ко зна да ли иде у школу, шта зна? То је било пуно питања на која нису имали одговор. Почели су да бране Београду да се дружи са принцезом Ноћ. Забрањивали су му вечерње шетње, контролисали пошту и увек га слали са пратњом.
„Морамо да им докажемо да си паметна, занимљива, вредна и да имаш дивно друштво“, рече Београд, решен да се бори за своје пријатељство.
Од те вечери Ноћ је тако заволела Београд, да је била спремна да учини све за њега. Али, свако пријатељство, као уосталом и свака велика љубав, тражила је своје жртве.
„Обећај ми да никада нећеш спавати, осим...“ заусти Ноћ а Београд,  пре него је Ноћ завршила реченицу, рече свечано: „Кунем се...“
Принцеза је позвала своје верне пријатеље. Дошли су најбољи Оркестри, Филхармонија, Галерије, Позоришта и Песници. Сваке вечери простор између две реке је био испуњен дивним звуцима музике, речима песама, бојама слика најбољих светских уметника. Понекад би  великим ватрометом завршили отварање неког значајног догађаја. Ноћ је тада изгледала лепше него икад. Београд и Ноћ су дошли  на прелепу идеју да једном годишње сви Музеји отворе своја врата и да тај догађај назову НОЋ МУЗЕЈА. Некада давно чаролије су се налазиле иза седам гора и седам мора, али ова бајка у Ноћи музеја мења свој ток. Отада се краљ и краљица задовољно смеше и одобравају избор свог сина. Помогли су им и око организације Ноћи истраживача и Београдских музичких свечаности, песничких вечери и концерата. Показали су интересовање за најновије представе у Позориштима уз неизоставно: „Све је то лепо али чувајте се децо“. Долазили су им пријатељи из свих крајева света.
Београд је тако наставио да се дружи са принцезом Ноћ. Волели су се тако искрено да се њихова љубав тешко могла описати речима. Некада, када би дувао ветар, њихову песму би носио на крај света. Песма се ширила свуда  и сви су сазнали колико се воле Београд и Ноћ.  Београд је испунио  своје обећање дато пре пуно година. Београд никада није спавао. Уствари, он спава само када ти спаваш. Тада можеш да чујеш његово срце које куца поред тебе. Оно куца тако да ћеш и у најтамнијој ноћи видети стазу по којој треба да ходаш.
Тако је то било договорено тада, а и данас је још тако.


Марко Јовановић, VIII-2
ОШ „Старина Новак“, Београд

Прво место на Међународном литерарном конкурсу „Радовићев венац“ у конкуренцији VII и VIII разред у области прозе



«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост