Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » Матеа Дивјак - Прави пријатељи


Табла Часопис 13:00:00 0

Марица Ферхатбеговић, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина



Прави пријатељи


С
унчеви зраци обасјавали су разне пољане, полигоне и градове. Мала Мара је устала са најљепшим и највећим осмјехом на лицу не зањући да ће све ићи доле као што вода иде у бунар.
Мара се пробудила говорећи: „Ово ми је најбољи дан икада, данас пуним дванаест година.“ Сво вријеме је пјевушила спремајући се у школу. Чим је ушла у разред, осјетила је неку тамну енергију која путује и кружи учионицом. Сви су је мутаво гледали. Мара је своје пјевушење као из топа зауставила мислећи у својој главици да је нешто скривила, да је неког повриједила. Била је зачуђена јер јој ни име тог часа нико није споменуо, ни да јој рођендан нису честитали. Цијели школски дан је провела сама не зањући зашто. Када је дошла кући, све своје рођенданске планове и дарове је као крпе бацила у канту и закључала се у собу и збуњено плакала јер није знала зашто је у школи сви одједном мрзе. Прошли су мјесеци и мјесеци док је једног дана учинила оно што је одувијек требала да уради. Скупила је довољно храбрости и самоувејерења да ово учини. На одмору их је окупила. Сви су се као мале бубице вртили док Мара није почела викати: „Зашто сте се према мени почели понашати као према старој крпи!? Зашто?“, плачући је причала све љуће и љуће. Сви су само завртили очи осим једне цурице. Осим једне слатке мале цурице. Знала је о чему Мара прича јер је и она прошла кроз то. Мара никада није обраћала пажњу на ову дјевојчицу, но сада је оборила очи и почела је причати и дружити се с њом.
Тада је Мара видјела да се прави пријатељи виде и нађу у најлошијим тренуцима. Није повратила старе пријатеље, али је направила нова и још боља пријатељства.


Матеа Дивјак,  VI разред



«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост