Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » Надина Мујагић - Празнична чаролија у куповини


Табла Часопис 15:00:00 0


Марица Ферхатбеговић, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина

 

Празнична чаролија у куповини

У

 зимским данима највише прија топлина дома док се напољу назире права сњежна бајка. Тешко се одлучити и изаћи из толико топле собе. Међутим, магија празничних чаролија је неодољива, па сам ослучила завирити у просторије Сити Центра у нашем граду. Недавно, сјећам се, био је то понедјељак, одлучила сам поћи тамо са сестром у шопинг. Као и сваки други понедјељак и тај је био сморан и досадан. Нена је сестри и мени дала по 10 марака од своје мале пензије и рекла: „Ево, нена нема више, али у тим продавницама буде лијепих мајица за те паре и нена би вољла да купите себи шта од одјеће да ми будете још љепше. Тако јефтино можете купити само код нас у Живиницама.“ И, заиста, нена се ишла подмиривати само у Центар јер је знала да је тамо све најјефтиније.
Сестра и ја смо лутале од једног до другог бутика. Сви излози су блистали од љепоте и сјаја. Била сам превише уморна, али сам жељела обићи све онако лијепо накићено украсима и робом. По изласку из бутика нагазила сам ногом на неки новчаник. Застала сам, осврнула се и узела га у руке. Био је пун картица и новца и све се то видјело на рубовима новчаника. Сестра и ја смо зачуђено гледале и размишљале шта чинити. Неколико пута већ ми се десила иста ситуација па сам знала шта радити. Подијелиле смо се и кренуле у потрагу за власником. Препознале бисмо га по лицу, јер сваки човјек у таквој ситуацији изгледа тужно и наоколо лута. Растрчала сам се по просторијама Центра тражећи власника новчаника. Сви су ме посматрали, мислећи да сам луда зато што овако трчкарам. Осјећала сам се сретно јер се коначно десио "весели понедјељак." У мислима сам већ видјела ненино лице озарено срећом јер смо сестра и ја, њене унуке, учиниле племенито дјело. Свака њена прича могла је бити исписана  у књигу са златим корицама. Прошло је отприлике пола сата од почетка трагања. И напокон сам га угледала једно брижно лице које се стално осврће. Био је то неки висок човјек, са великим плавим очима и бијелим кристалним зубима. Пришла сам му  и упитала га да ли је изгубио новчаник. Насмијао се и дрхтавим гласом рекао да јесте. Пружила сам му новчаник у руке и кренула ка излазу. Усплахирен је потрчао за мном, загрлио ме и дао ми велику суму новца. Рекла сам му да ми то није потребно јер сам само жељела помоћи. Те ријечи је занемарио и рекао да примим мали поклон због свог поштења и да заувијек останем таква. У себи сам осјећала неку радост, понос и искрен дух у овом тржном центру који усрећује људе на овом тешком времену. И, окренух се на све стране и видјех чаролију око себе, насмијана лица су пролазила поред мене не мислећи шта их чека напољу и сутра.
Задовољно сам наставила са шопингом. Испред једног бутика окупило се много људи. Занимало ме шта се дешава  па сам пришла. То је био "круг среће" како сам га ја назвала. Само га треба завртјети, па на што стане стрелица, то си добио. Хтјела сам и ја пробати јер вриједи покушати. Завртјела сам га и дуго се окретао. Коначно се престало вртјети и стрелица је стала на оном најбољем. Од среће сам вриснула и загрлила сестру. Радници који су ту дежурали су ми дали неку картицу којом требам куповати у Центру. Сестра је била превише поносна на мене па је заплакала. И, напокон, се остварила моја жеља, а то је да се осјећам сретно понедјељком. Да се осјећам поносно и да имам самопоуздања. Из ове приче се може извући веома важна порука. Свим људима желим поручити да буду поштени јер тад жеље оживе.


Надина Мујагић, VIII разред

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост