Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » Фата Делалић - Заробљена принцеза


Табла Часопис 13:00:00 0

Марица Ферхатбеговић, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина



Заробљена принцеза


Н
екада давно у далеком царству живјела је принцеза Софија. Она је имала сестру која је била веома зла и мрзила је Софију јер је њој краљ оставио сво богатство и одредио да она настави владати царством послије његове смрти пошто није имао мушког насљедника.
Дан када је био Софијин шеснаести рођендан, десило се нешто чудно и несхватљиво. Приређено је било велико славље за тај дан. Дошли су гости из свих оближњих царстава па чак и неколико веома удаљених. Али тај дан се над дворцем надвио црни облак. Софија је тог дана само нестала. Двије године су је тражили, у потрагу су ишли најбољи припадници царства, најбољи видовњаци, вилењаци, али нису је могли наћи. Оног дана када је Софија требало да напуни осамнаест година и буде пунољетна, њена зла сестра је слагала да је она мртва. Довела је у царство злу вјештицу која се претворила у сиромашну старицу и потврдила је зле сестре причу. На старичиним раменима су биле двије вране па су сви повјеровали у причу одмах јер су вране птице које знају све шта се догађа. Али права истине је да је Софија била заробљена  дубоко у једној кугли у близини самог дворца.
Дјечак  по имену Алекс једног дана је пролазио поред дворца и видио како се нешто пресијава у снијегу. Нагло је отоплило па се отопило пуно снијега од којег се створила бујица на неким стрмијим мјестима и тако је кугла котрљајући се низ стрмину, пала на пут и Алекс ју је угледао. У том је наишла једна старица, а то је уствари била стара чаробница. Он ју је упитао да она случајно није изгубила куглу. Стара чаробница је одмах спазила принцезу Софију у најдубљем дијелу кугле заробљену. Пошто је она јако стара и више ништа ту не може да учини, казала је дјечаку да узме куглу и да је мора поклонити плавокосој дјевојчици каква је и та принцеза у кугли. Затим му је дала један папир на којем је писало шта она треба да уради и додала је да плавокоса дјевојчица  мора пронаћи једну чаробну књигу.  Дјечак је обећао старици да ће је пронаћи и дати јој куглу.
Алекс је дуго ходао и упркос умору наставио је тражити дјевојчицу. Трудио се да пронађе кућицу у којој она живи. Након дугог ходања напокон ју је и пронашао. Пришао је кућици и угледао плавокосу дјевојчицу у дворишту. Ипак, није могао да вјерује да неко може бити тако лијеп. Окренула се и зачуђено га погледала. Пришла му је и радознало га упитала: „Ко си ти?“  Искрено, занијемио је од њене љепоте. Испричао јој је све о сусрету и разговору са старицом. Предао јој је куглу и папир на којем пише: „Драга Емили, не знаш колико имаш моћи у себи. Да би се доказала, добила си један изазов који мораш већ данас ријешити. Мораш пронаћи чаробну књигу на врло страшном мјесту и до поноћи ћеш морати прочитати чаробне ријечи из књиге. Погледај добро куглу. Унутра се налази једна принцеза коју мораш спасити до поноћи, запамти! До поноћи имаш времена!“  Пошто је била јако добра дјевојчица, одлучила је помоћи. Алекс је видио да још нешто пише на другој страни папира: Мјесто на које мораш отићи је уистину јако страшно, зато се пази. То мјесто није нимало сигурно, али ти си храбра дјевојчица. Да би се могли дочепати те књиге, морате се борити са опасним змајем. Многи су покушавали, али није им то пошло за руком. Вјерујем да ћеш ти то моћи и успјети.“
Алекс и Емилy су кренули до тог страшног мјеста и дјевојчица се тресла од страха. Алекс ју је снажно загрлио и рекао: Ниси сама, ја те чувам! Старица је рекла да би то мјесто требало бити недалеко од ових планина.“  Стигли су убрзо на планине. Вјетар је правио некакве чудне звукове. Алекс је плашљиво рекао: „Емили, ово није вјетар.“ Тада нека струја прошла кроз њу, пробала се вратити, али... сјетила  се обећања. Јер обећање је дуг. И она ту ништа није могла више. Те звукове уистину није правио вјетар. Ушли су у пећину и имали су шта и видјети. Унутра је био велики змај који је правио те страшне звукове.
Било је очито да чува књигу јер је снажно држао ногу на некој књизи. „То је та књига!“, узбуђено је рекла Емили. Али били су тужни јер они нису могли ништа учинити, они су само дјеца која су немоћна. Емилине руке су се ознојиле, и онај папир  што јој је старица дала, је испао. Полако се сагнула да узме папир и неке ријечи су јако бљеснуле. Испод тих ријечи је писало: „Прочитај!!!“ Емили их је прочитала и одједном је све постало тихо. Испред њих се изненада појавио један витез на бијелом коњу са мачем. Он је побиједио змаја након велике битке и они су узели књигу. Упитали су га ко је он, само је рекао: „Поздравила вас је старица.“ Нестао је одједном без трага и гласа. Били су зачуђени, али и сретни што су се дочепали књиге. Пожурили су према Емилиној кућици. Чим су стигли, Емили је узела књигу и прочитала наглас чаробне ријечи. Кугла снажно паде на под тог часа и разби се. Када су видјели разбијену куглу, окренули су се и угледали једну прелијепу дјевојку. То је била она, Софија. Захваљивала им се. Била је сретна што је спашена. Дјевојчица је упитала ко ју је заробио у куглу. Испричала им је како ју је њена зла сестра  зачарала. Жељела је да им да поклоне у знак захвалности, али они нису прихватили. Онда је дошла до једне идеје. Предложила им је да живе са њом у великом дворцу јер је она иначе сама. Били су сретни што ће живјети са Софијом.
Живјели су с њом неколико година. Једног дана им је саопштила радосну вијест. Рекла је да је пронашла једно писмо у старом ковчегу у којем пише да она дјевојка што се представљала њеном сестром, уопште није њезина сестра већ да је њена права сестра Емили. Да, баш Емили која сад стоји и зури у њу. Емили коју је лажна сестра сакрила далеко од свих да нико не зна за њу. Емили је била изненађена, али и сретна зато што има овако добру и лијепу сестру. Загрлила је јако. Гле... још једног изненађења: Алекс је клекнуо на кољена и само је питао да се уда за њега. Чудо није пала у несвијест од оволико изненађења. Рекла је тако гласно да, да је одјек прохујао свим одајама дворца. Софија је имала још једну вијест, и она ће се удати за витеза који је побиједио змаја. Весељу није било краја. Вјенчали су се сви и били сретни до краја живота.



Фата Делалић, VIII разред

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост