Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » » Ахмед Халилбашић - Огледало


Табла Часопис 12:00:00 0


  

ОГЛЕДАЛО

Најмржи звук се заори мојом собом и цијелом кућом. Звоно аларма је најавило да је вријеме устајању и спремању за школу. Скочио сам из кревета и попут Мистер Бина сам се брзо почео спремати. Прије изласка застадох крај великог огледала у дну ходника да провјерим јесу ли сви дијелови одјеће на свом мјесту. Учинило ми се да ми се огледало насмијеши сијајући неком чудном свјетлошћу.
Журећи сам стигао у школско двориште гдје ме испред улазних врата дочекало десетак паса луталица који су поредани у ред чудно лајали и завијали махајући својим реповима на којима су биле свезане разнобојне машнице. Иначе наш градић је највише и био познат, не по писцима, него баш псима луталицама којих је било више по тротоарима него људи. Испред њих је на двије шапе стајао велики смеђи Рекс који је са прве двије шапе попут диригента управљао њиховим лајањем: „Ав, ав, аааав, аауууу,“ чуло се. Гледао сам као у трансу у њих кад ми се Рекс окренуо и рече: „Шта си блено у нас, видиш да имамо припрему за наступ!“ Протрчао сам крај њих и дошао до врата учионице на којима је писало „Строго забрањено куцање.“ Ушао сам и сјео на своје мјесто. На умиваонику у углу учионице један мој друг је прао зубе јер није стигао код куће. Послије шминкања и неколико селфија наставница рече да отворимо књиге и написа на табли „УЧЕНИК ЛАЖОВ“! Тргну ме то као да се односило на мене. А није. Сагео сам се и видјех да у клупи испред мене сједи моја другарица која чешља свог малог пекинезера док он шапама држи огледало. Наставница угледа мој зачуђени поглед и објасни да су се пси луталице изборили за своје право на образовање и да су кренули у школу. Замолила нас је да им помажемо око слова и изговора колико можемо. Видјевши да их гледам, кудрави пекинезер ми посла пољубац својом малом шапом. Љуљајући се на столици почео сам слагати слова у књигу, а столица испод мене рече: „Смири више те црве, престани се љуљати, зглобови ме боле!“ Другови иза мене су играли игрице на телефону. Одједном у учионицу уђе директор у кућном огртачу и папучама са остацима пјене за бријање по лицу. Донио је велике дипломе да додијели награђеним ученицима. Дипломе су биле из сљедећих дисциплина: хватање магле са часова, најбоље лажи и оправдања, најбољи преписивачи и најбољи имитатор наставника. Напоменуо је да ће на крају године уручити специјалну диплому по први пут у нашој школи и показао према табли на „УЧЕНИК ЛАЖОВ.“ Додаде: „Од овог тренутка почиње гласање!“ Услиједио је громогласан аплауз за награђене ученике и за будућег носиоца специјалне дипломе, а директор оде бос заборављајући папуче. Наставница је наставила час. Почела је испитивати задњу лекцију – како најбоље слагати наставнику. Одличне оцјене су саме ускакале у дневник од доброг лагања. Прозван је друг до мене да одговара. Само што је рекао оправдање да није могао учити  јер му је умро дјед, на вратима се појави његов дјед носећи му прибор за ликовно који је заборавио код куће. Чувши шта му је унук рекао, дјед, кобојаги, звизну му ћушку по глави и рече му: „Што увијек мене прозовеш, имаш ти и другог дједа?!“ У том моменту уђе дежурни ученик који нам прочита обавјештење: „Моле се сви ученици и запосленици школе да својим понашањем не узнемиравају псе и мачке који годинама живе у школском дворишту јер су они сад равноправни чланови нашег малог колектива.“
Послије читања обавјештења у учионицу уђе дежурни ученик који је лупајући кашиком у металну канту најавио крај часа. Сви појурише вани, а ја сам из своје клупе као омађијан гледао за њима чудећи се свему.
Осјетих да ме неко вуче за рукав и видјех свог брата који ми рече: „Шта си се укипио пред тим огледалом, пожури закаснићемо!“ Тргох се и видјех да још стојим пред огледалом које ми враголасто намигну.
Кренух за братом мислећи о свему што сам управо доживио. Некако сам био сигуран да ће на табли уз „УЧЕНИК ЛАЖОВ“ додати само „АХМЕД ХАЛИЛБАШИЋ.“



За Табла Фест 18


АХМЕД ХАЛИЛБАШИЋ, VI разред, Прва основна школа Живинице из Живиница, Босна и Херцеговина

Ментор: Марица Ферхатбеговић

Прво место по оцени Стручног жирија у категорији литерарни радови средњи узраст

Друго место по оцени Дечјег жирија у категорији литерарни радови средњи узраст


«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост