Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » » Андреј Петровић - Кишобран за двоје


Табла Часопис 12:00:00 0




КИШОБРАН ЗА ДВОЈЕ


Кишобран за двоје хмм... искористићу своју интелигенцију (сви знају да имам IQ 201). Да размислим  шта би ова тема могла да представља. Хмм... Сетио сам се. То би требало да буде ХОРОР!!! Не, не, не, све је погрешно. Можда АКЦИЈА! КРРР!!! ПОГРЕШНО!!! Па шта би могло бити, ха, знам, РОМАНТИКА! Али ја не знам да пишем романтику, тако да ће бити комедија.
Коначно разрада... Немојте да прекинете да читате. Сад почиње радња и узбуђење!!! Било је суботње јутро. Зашто суботње? Сачекајте да завршим, побогу, па постављајте питања! Дакле било је суботње јутро и падала је киша. Мој пријатељ Андрија ме је позвао напоље, а ја сам му одговорио: „Да л' си луд, дете Божије, па напољу пљушти киша?“ А он ми је рекао: „Па јесам луд, то смо утврдили још одавно.“ „Нисам тако мислио“, одговорио сам му. „Па како си мислио?“ „Није битно, ајде напоље“, рекох ја. Он је пре него што сам спустио слушалицу додао да ће понети кишобран. Ја сам се сложио јер по пљуску кишобран не може да смета. Нашли смо се код Максија и он је питао: „Шта ћемо радити?“ Ја сам му рекао да би можда било добро да се шетамо под кишобраном и причамо. Он се сложио. Тако смо се ми шетали и причали, шетали и причали, шетали и причали... Онда је почео озбиљан ветар и још озбиљнија киша. Али ми, млади и снажни, па остали по пљуску и кошави. Наравно, сви паметни и нормални људи су отишли кући, али друг и ја очигледно то нисмо. Да, знам да сам рекао да ми је IQ  201 или се бар надам да је тако. Кад бих отишао на тест, вероватно би био IQ минус 201 (нисам могао да нађем минус на тастатури). Било како било, остали смо на киши још пет минута, јер смо се сложили да је досадно напољу. Не зато што нам је било хладно!!! Онај који то помисли, сигурно је глупљи од мене. Верујте ми, мали број људи је глупљи од мене. И онда смо дошли кући, мало се играли на компу, карте и шта све не.
Ево и закључка. Пишем га јер немам више идеје шта бих писао. Све у свему, наш народ је рекао: „Све је добро што се добро сврши.“ Добро, знам да ово нема никакве везе с причом, али је ово моја прича и могу да пишем шта год хоћу. Па изгледа да ми је понестало папира, тако да морам да завршим (то је обична лаж, ја пишем на рачунару). Одужио сам закључак, тако да, ЋАООООООООООО!!!
Е сад изволите, постављајте питања.



За Табла Фест 18


АНДРЕЈ ПЕТРОВИЋ, V/3, ОШ „Никола Тесла“ Београд

Похвала по оцени Стручног жирија у категорији литерарни радови средњи узраст


«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост