Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » Марица Ферхатбеговић - Како препознати таленат


Табла Часопис 11:00:00 0

Марица Ферхатбеговић




Прво бих жељела рећи да су Живинице градић с традицијом као и Прва основна школа која постоји већ 86 година. И ја сам ученик те школе и мој рад са младим писцима је додатно мотивисан управо том чињеницом. Живинице су познате и по свом Градском позоришту које је посљедњих 50-так година освојило многобројне награде на позоришним фестивалима такође у Региону.

Са менторима и младим писцима  бих подијелила нека досадашња запажања која ће им можда помоћи или их охрабрити. Прво бих истакла да таленат препознам по неком чудном, понекад нелијепом, споју ријечи, али је тај спој оригиналан, необичан и, поред тога што не добије рад највећу оцјену, помније почињем пратити таквог ученика. Писмене вјежбе и креативни задаци дају наставнику довољан увид о томе ко пише лијепо и уобичајено, а ко на свој посебан начин који у почетку није савршен. Менторски рад с таквим „недотјераним“ ученицима постаје изазов, дајете им прилику да схвате шта би требало да коригују, а ипак да остану своји. Сви такви таленти се „упецају“ и почну да пишу и више од писмених задатака јер су рођени с талентом да пишу.

Из личног искуства знам да дјеца или младе особе не могу дефинисати одређене сигнале о склоностима ка умјетничком стварању или све то не схвате довољно јасно. Такве особе су, ипак, увијек у неком том кругу и у ово вријеме пуно другачијих изазова. Ту ментор одигра, можда, најважнију улогу усмеравајући таленат гдје и припада. Послије скоро пет деценија ја памтим свог наставника из основне школе, пјесника Љубомира Ћорилића,  који је за своје пјесништво добио награду за животно дјело у Србији гдје и живи. Ја сам имала среће и свим ученицима такву срећу желим.

Драга дјецо, мали писци садашњи и будући, ако сте изразито емотивни, пркосни, ако осјетите неправду као своју, ако видите љепоту обичног пољског цвијећа...ако то не напишете, али остане дубоко у вама, једног дана кад се пробудите, записаћете то и постати велики писци. Диван је то пут на коме у срцу увијек куца поема људскости и љепоте.

И за крај само још један савјет: О чему год пишете; било да сте под морем или капетан васионске летјелице или уздрхтало младо биће пред свој први љубавни састанак, будите то ви и пишите о себи.

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост