Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » Михаило Лазић - Себични џин


Табла Часопис 16:00:00 0


Наташа Липовац, ОШ „Вук Караџић“ Београд





Себични џин


”Ко си ти?”,  клече пред дечака џин, а дечак се насмеши и рече: ”Ти си ме једном пустио да се играм у твојој башти, а сада ћу ја да те пустим у моју, која се зове рај.”

Дечак је повео џина и следећег дана није га нигде било, као да је у земљу пропао. Џин је био срећан што је са својим пријатељем. Ово је њему било нешто више од раја, била је његова кућа, његова башта, и у њој мали дечак. О њему се бринуо као очи у глави.

Мали дечак хтео је да види да ли је џин сасвим добар. Једног дана, дечачић је отпутовао. Џин је мислио да ће се вратити, после неколико сати, али дечак се није враћао. Џин се забрину. Болело га је његово велико срце. Био је спреман да пропутује цео свет, да нађе дечака.

Тражио га је данима, све док га није угледао како седи испод једног дрвета. Дечак му рече: ”Ти си урадио све за мене, а ја ћу сада урадити све за тебе”. ”Не треба ми ништа, само да будеш увек уз мене”, рече џин.

Пријатељство је највеће богатство.


Михаило Лазић, III/4

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост