Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » Бакир Селимовић - Арса


Табла Часопис 12:13:00 0


Марица Ферхатбеговић, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина






Арса


Аларм је пиштаво зазвонио. Пробудио сам се и одмах обукао своје нове новцате панталоне. Стигао сам у школу у којој је по ходнику скакала дјевочица Арса. Дјевојчица која је била врло лукава, уображена, али и лијепа. Њени родитељи били су плаве крви па и она сама. Расипала је новац како год је могла.

Звоно зазвони и кренух према учионици. Арса је ушла у учионицу те снажно залупи вратима и сједе за свој сто. Била је из неког разлога врло љута и бијесна. Наставница ју је попријеко гледала јер је знала да воли правити проблеме. Чим је наставница отишла да се припреми за час, она опет поче да лудује. У руци је имала мали сок.

Викнух: ”Престани! Наставница ће галамити!” Она ми приђе и поче ме вријеђати. У свађи на мене баци флашу од сока. Сок се проли тачно по мојим панталонама! Наставница уђе. Ја сам одмах,  без размишљања о посљедицама, пријавио Арсу. Она рече: “То није истина, он је то сам себи урадио да би ме оптужио!” Наставница загалами на мене. Сви су свједочили у Арсину корист, јер им је обећала слаткише. Осјећао сам се понижено. Протрљах чупаву главу и погледах у плафон. И као да је судбина хтјела! Видјех камеру. Викнух: “Наставнице, ако ми не вјерујете, погледајмо снимак.” Арса се ућути. Поче се све око нас комешати, а она промијени боју. Поцрвени па позелени... Па бризн у плач. Знала је да је ухваћена. Иако је била права мала принцеза, савјест ју је дотукла. Рече: ”Наставнице, молим вас...”

Наставници нису биле потребне ријечи. Погледа је врло љутито па одговори: ”Не вријеђа ме твој чин, нити твоје дјело, вријеђа ме твоја лаж! Брзо да си се извинила Вилу!” Она ме погледа и кроз муку рече: ”Изнини, Вил! Надам се... да ћеш ми некада опростити.”

        Након тог часа отишао сам кући. Не знам јесам ли био тужан или весео. Моје панталоне ћу опрати и опет ће бити као нове. Али Арсину савјест и наше другарство не могу.



Бакир Селимовић, VII разред

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост