Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » » » Александра Петровић - Још се сећам своје учитељице


Табла Часопис 10:00:00 0


Слађана Толанов, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Змајево




Још се сећам своје учитељице


Здраво! Моје име је Александра. Имам тринаест година и идем у седми разред. Висока сам сто осамдесет четири центиметара...

Сада се вероватно питате шта ја оволика тражим овде? Па, да бих дошла овде где сам сада, морала сам да дођем до некога ко ће ме прве четири године научити да обришем нос“. Звучи смешно, јел да? Али то је истина. Ни сада нисам нешто боља него што сам била. У свом свету, понекад погубљена, али своја!

Сећам се како је све почело! Као да је било јуче. Немирно сам седела у првом реду хола школе и чекала да моје име буде изречено. Имала сам кикице, фластер на бради и размакнуте зубе. Напокон! Моје име је прочитала жена која нам је те четири године била  најбољи пријатељ (а то је и најважније). Њено име је Слађана. Моја мама је зове Жена – змај.

Научила нас је прва слова, бројеве, шта је лепо, а шта не, а најважније имала разумевање за све. Водила нас је свуда, слала наше песме и приче на конкурсе (Вероватно ће и ову!), цртали смо и певали и радовали се свим нашим успесима.

Када би се дечаци потукли она би била полицајац, а када би се моја другарица и ја посвађале (што је постала недељна рутина) она нас је мирила. Једнога дана је рекла да неће више то да ради и да проблеме решимо саме. И то смо научиле! Сада смо нераздвојне.

Не могу ни да се сетим свих авантура, згода и незгода које смо преживеле заједно. Било их је много! На крају четвртог разреда холом је потекла река суза. Сви смо плакали што се растајемо. Наравно, она је још ту и сваки дан се видимо. Штипне ме у пролазу и насмеје се! Увек када могу свратим до њене учионице. Онако, испричамо се, ако је потребно добијем подршку, а понекад и критику. Сигурна сам да и даље прати наш рад и погледа дневник да види оцене. И даље брине о нама!

Шта још рећи? Она је НАЈБОЉА! Само ћу поновити оно што моја мама стално говори: Учитељица је Жена – змај!“ Верујте ми, јесте.




Александра Петровић, VII-1

Друго место на Ликовном и литерарном конкурсу Још се сећам своје учитељице“ Друштва учитеља Тополе

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост