Стваралаштво

Представљамо

Вести

Упознај Србију

Регионална сарадња

Одрасли за децу

Слободно време

Златни радови

Изложба

» » » Живи кутак у учионици V a


Табла Часопис 15:00:00 0



Горан Дробњак
Генерација петака коју водим већ пету годину је тако обична, а опет специфична. Пуна идеја, предлога... Увијек од игре, забаве, манифестација, приредби... Спремна да помогне, али и критикује. Генерација са ставом, одлучна, смјела, полетна... Предузимљива, храбра, генерација која има визију и зна шта хоће. Некада то превазилази њихове могућности, али то их не спречава да се труде и даље, да досегну границе висина које воде до дуге знања.

Наши часови нису само часови усвајања и провјере знања, већ и часови животних лекција, прича, бесједа, савјета. Вратим се и ја мислима у школске дане радећи са њима. Па им често споменем своју учитељицу, школовање у периоду мог дјетињства и правимо паралелу – како је некада било, а како сада. Осврнем се и на каснији период. У једном таквом разговору, споменем ситагму живи кутак. Пар ручица се завијори у ваздухи и хорски исказаше заинересованост да им се приближи значење исте. Кратко објасних да су се некада давно у појединим учионицама неких школа узгајале животиње, као мали живи кутак. Ученици су бринули о њима, а истовремено и учили уз помоћ њих (грађа тијела, начин живота...). Природа и друштво, биологија... Нисам ни сумњао да ће за пар дана доћи са предлогом да оформе живи кутак и у нашој учионици. Сложио сам се, наравно. Заједно смо се договорили да мора бити ситнија животиња о којој ће бринути читаво одјељење. Кренули су предлози: рибица, хрчак, зец и птичица. Гласање тајно и демократским путем, за један глас у односу на зеца, побједу је извојевао хрчак. Брзо су се договорили како и одакле да га набаве. Нисам ни слутио да ће умјесто једног у учионици убрзо бити њих неколико. А касније још и више... Дан када су први пут унијели кавез у учионицу је био врло „драматичан“. Свима из других одјељења је било необично. Тискали су се да виде шта је то. Одољели су чудним погледима и добацивањима, покушајима јурења... Остали су досљедни одлуци да с љубављу и оном дјетињом искреном његом брину о љубимцима створивши свој одјељењски кутак по коме су препознатљиви у нашој школи, ако не и шире. Обавезе распоређене, ко, када, гдје носи кавез... И тако до краја петог разреда ако Бог да, а онда ће се већ договорити шта и како.



Искрено се надам да ће тај кутак заживјети и у годинама и разредима који слиједе, а они сами завређују једно велико браво, ако не за оригиналност, онда за одговорност и хумани поступак према другим живим бићима. Браво од срца!


Дробњак Горан
професор разредне наставе
Зеленика, Херцег Нови, Црна Гора

«
Next
Новији пост
»
Previous
Старији пост