ЛитерарноСтваралаштво

Ахмед Дураковић – Сњежна вијавица

Сњежна вијавица

 

Када се овај догађај одиграо, ишао сам у четврти разред, био сам мали и много ствари сам почео да схватам.

Настава се одвијала у другој смјени и требао сам те зимске ноћи да завршим са четвртим разредом. На задњем часу гледао сам кроз прозор, падале су сјајне пахуљице које би се вијугале кроз мрак. Сједио сам и гледао како те мале звијезде падају све јаче и јаче док одједном не зазвони. Када смо кренули да изађемо на врата школе, испред нас пројури Бакир, несташни дјечак из мог одјељења. Одједном са крова школе паде тона снијега баш испред њега и баш те исте сњежне пахуљице нам запријечише пут. Тад поче јак вјетар и одува сав снијег и сјајне пахуљице пођоше с њим, те смо успјели изаћи. Снијег је био свуда и били смо изненада затрпани док се вјетар одбијао од прозора. Одједном вјетар донесе тврдо камење и погоди Бакира тачно у главу. Био је у несвјести и забринули смо се, али, на несрећу, није му било добро.

Касније је витки вјетар рушио све око нас, чак и дрвећа затрпана снијегом.

Никад то нећу заборавити и тај преплашени глас Бакиров који дозива помоћ у сњежној вијавици.

 

Ахмед Дураковић, VII разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина

Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције

Comment here

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com