ЛитерарноСтваралаштво

Мухамед Дураковић – Дежурство крај табле

Дежурство крај табле

Тако је дивно вољети и то не крити
Увијек крај табле дежурни бити
Њено име писати, писати
И не дати га друговима никад брисати
Зауставити вријеме да не јури
Дланом смирити моје срце да не жури
Одавно је оно почело да јој се диви
И све што је лијепо због ње живи
Зар има на свијету нешто љепше
Кад кажем неком да га волим највише
Свеједно што је то обично биће
Ипак ми се образи црвене и језик преплиће
Као храбар витез сваког дана
Испалим рафал њежних осјећања
Она је најљепши украс
Јер зеленим очима прекине час
Понеки укор ми упути
Али и брзо престане да се љути
Шта има везе кад из ината или хира
Прођем поред ње и чупнем јој косу из чистог мира
Ту нема ништа лоше, другови ме тјеше
Миран сам све док се њене очи само мени смијеше
Она је лијепа и кад одглумим
Понеки задатак да не знам да ријешим
Па се труди цијели дан
А ја и даље ништа не знам
Њено име на табли нека увијек стоји
Јер тада се моје срце ничега не боји
Она је моја љубав прва
Она је моја мала мрва

За Табла Фест 18

Мухамед Дураковић, VI разред, Прва основна школа Живинице из Живиница, Босна и Херцеговина

Ментор: Марица Ферхатбеговић

Comment here

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com