Ознака: Проза

Свевидеће наочари У једном краљевству у коме су се стално дешавала чуда, створиле су се свевидеће наочари. Оне су могле да виде шта год да пожеле.

Одраз у огледалу „Еее, какав је то инсан био у свој вакат“, почиње причу моја пранена. Сав сам се претворио у ухо чекајући да та драга старица нас

ИСПРИЧАЋУ ВАМ ТАЈНУ ВЕТРА Пре него што сам написао овај састав, отишао сам на кафу с Ветром и рекао: „Слушај, друже, пишем састав на тему „Исприча

Пази, и корпица јагода има своју тајну Дошла су времена када живимо на простору несвјесни његовог поријекла, његових промјена, почетка и краја. Не

Моја бака Моја бака је много добра. Ја је много волим, јер је срећна кад ме види. Моја бака је моје највеће богатство. Бака ме никад не грди, увек

Пут на Тритонију Ружица је имала само две године када је изгубила родитеље. Од тада је она живела код баке и деке на њиховом ранчу. Деда Јован и б

Свевидеће наочари Непланирано сам тог чудног дана кренуо у шетњу са својим вјерним псом Џонијем. Уским и вијугавим путићем који је водио кроз шуму

Ахмед терзија Учио је код најбољег мајстора терзијски занат и био веома вриједан ученик који је превазишао и самог мајстора. Сваки материјал у њег

Моја омиљена животиња Моја омиљена животиња је пас. Тата га је довезао кући у кутији. Први пут сам га видела када сам била мала. Допао ми се јер ј

Неспоразум Јутро је почело дивно. Прољеће је и природа буја, животиње скакућу, а Бакир се спрема за школу. Некако је тај час почео лијепо, ипак