Љубав…
Не тражи много, а узима превише
од ње душа тешко дише.
И први удах, први шапат
и први кораци
и прва суза у касни ноични сат.
Сусрет и поглед
додир и реч
невидљиво и неухватљиво
и срцу мило.
Љубав…
Неодсањана, далека,
снажна и одважна
а заборављена, али чека.
Љубав…
Без укуса, мириса
и боје
и кад мати пита „што је“ –
све љубав то је!
Милица Радуловић, V a, Зеленика, Херцег Нови, Црна Гора
Mентор: Горан Дробњак, професор разредне наставе
