Ана Стојановић, дипломирани је професор енглеског језика и књижевности. Ради као наставник енглеског језика у основној и средњој школи у Блацу. Мајка је два дечака, који је инспиришу да ствара. Пише поезију за децу и одрасле. Збирку дечијих песама “Здраво се храним и тако се браним” објавила 2023. године (Народна библиотека „Раде Драинац“ Прокупље).
Креативна радионица „Балкан”, објавила је њене песме у зборницима радова: „Зборник успомена”, „Зборник за незаборав”, “Зборник маште” и „Зборник наде“.
Њени радови објавњивани су у електронском часопису Филозофског факултета у Нишу под називом “Без лимита”.
- Учествовала је на 54. Драинчевим сусретима 2023.године у организацији Народне библиотеке „Раде Драинац“ Прокупље;
- У оквиру Културног лета у Блацу, одржала је вече дечије поезије;
- У сусрет манифестацији „Дани шљиве Блаце 2023.“ приредила креативну радионицу „Најлепше је са децом“ у Народној библиотеци „Рака Драинац“, малишанима ПУ „Наша радост“ ;
- Одржала радионицу и промоцију збирке “Здраво се храним и тако се браним” у Дечијем културном центру у Београду 2023. године.
Јупи Јеж по имену Јупи, У лоптицу се скупи. По јабуку је кренуо, Од јаке буке занемео. Јурнула група дечака, Све јунак до јунака. И они би јабуке јели, Гледају где би сели. Један је дечак сео, Тамо где није смео. Јабуку Јупи узе, А јунак наш брише сузе.
Кмека Доскора сам био сам, Свануо је и тај дан. Нисам више син јединац, Стигао је он, мезимац. Стално плаче, кмечи, стење, Мама ради у три смене. Каже да смо њена срећа, Прво ја па онда Кмека, Чује се и издалека. Шта је срећа, не разумем, Она више није иста, Само јури око њега, А у мене нежно гледа. Када Кмеку сан савлада, Моја личност тада влада. Мама буде само моја, Играмо се војног строја, Тражимо по кући благо, Правимо и авионе и Ручкамо желе-боне. Та је срећа кратког века, Јавља се из собе Кмека, Као нешто би да каже, А ја мислим да све лаже. Он у ствари само тражи Да он мами буде дражи. Није моја мама таква, Знам да она све то мора, Кмека јесте права мора. И знам још да где год крене, Мама воли само мене.
Цвет – Свет Један дечак као цвет, Постао је сав мој свет. Очима се смеје, Тако душу греје, Тако снагу мени даје Да кроз живот лакше газим. Воли да се са њим мазим, Да му причам, да му певам, Да у звезде са њим зевам. Скоро никад није љут, Осмехом ми крчи пут. Воли да му здраво спремам, Уз цртаће са њим сањам. Кад га нешто боли, Тражи да га волим. Тад се скроз разнежи, И код мене бежи. Миришљави, диван цвет, Обојио мени свет. Ја само миришем, И за њега дишем.
