Божица Везмар
Зубин Поток, АП Косово и Метохија, Србија
Весела реченица
Када напишеш речи
Па их саставиш у
Реченицу
Па плетеш као плетеницу
Плетеш, па се заплетеш
Од кофе фоке
Од тате тета
Од бабе беба
Како ли треба?
Док се не отпетљаш
Окрећеш, мењаш места
Па од свих идеја
Са речима постајеш вешта
Глас, слово
Свакога дана ново
Све док не кажу дечица
Реченица, права ситница
Зубић Вила
Зубић Вила вечерас ће доћи
Испод јастука је жеља сакривена
Тајном обавијена
Радосно скаче зубић се клима
„Ево је и Зубић Вила”
Виче Софија
Сва од среће сија
Прстом показује
Свој зубић
Цима и скаче
Напред-назад
Све јаче и јаче
Хвали се Софија
Својим зубићима
Насмеја се секутићима
У шаци јој је зубић њен
На лицу осмех зачуђен
Муке једне мале Ане
Колико једна недеља има дана
Пита се једна Ана
Не зна ни кад учи
Ни кад скаче
Све јој иде наопачке
Почиње понедељак
Ту је стала
Па окренула лист да би сазнала
Муку мучи једна Ана
Само да би дане знала
„Научићу”, каже
Листа књигу
Наглас учи
Свима говори:
„Понедељак и уторак
Среда и четвртак
Петак, није крај
Остала је субота
А за њом и недеља“
Учи Ана
Све углас
Срећна скаче и књигом маше:
„Муку мучих, али дане научих! ”
