Рођена у Нишу 1989. године, где је завршила Факултет заштите на раду. Мајка је дестетогодишњег дечака Павла. Љубитељ је лепе речи и поезије. Почела је да пише још док је била ученица Основне школе, после чега је настала дужа пауза. Прекретница за повратак писању се десила после повреде и операције стопала, пре 2 године. Прикована за кревет 5 месеци, вишак слободног времена је проводила у писању. Како воли да каже, одустала је од сна, ал’ сан није од ње!
До сада није учествовала на конкурсима, тако да нема награде. Награда за њу је када њено писање додирне неког и остави трага 🙂
Од Ш до А
Шума сваку сушу тера,
за њом жуди атмосфера.
Живих бића то је мера,
универзум јој замера.
Улепшава она свет,
без ње живот није леп.
Зеленилом душу боји
и планету нашу доји.
Мајка шума нуди,
из недара буди,
кисеоника на тоне
Земља да не клоне.
Апсорбер је буке,
има златне руке.
Безусловно она даје,
зато љубав траје, траје!
Пажња, пажња!
Пажња, пажња!
Даје се на знање!
У школама увести
еколошко васпитање.
Учитеље молим,
за децу се борим,
опстанак планете,
свако њено дете!
Ја планету волим
и зато вас молим!
Не бацајте смеће!
Користите вреће!
Пажња, пажња!
Алармантно стање!
Потребно је свима
еколошко васпитање.
Не палите смеће,
већ садите цвеће,
рециклажом стакла
клонимо се пакла.
Кроз развој и фазе,
еколошке стазе,
дечија стопала
поносно нек газе!
Свако живо биће
нек сагради ум
да у нама живи
еколошки друм!
Меда и санта леда
Стигао допис са Северног пола:
Очи медведа пуне су бола.
Дом његов простран и бео
губи структуру и није цео.
Зашто је лед постао зао?
Поларни меда у очај је пао.
Како да живи без санте леда?
Дуго свој одраз у мору гледа.
Сузе теку низ лице бело,
стргнуо он би своје одело.
Тесно му крзно, тесна душа,
забринут пита дал’ ико слуша?
Дал’ ико чује дрхтави глас-
поларни меда моли за спас!
Станиште бело губи одело!
Постаје крхко али и врело!
Ово су речи поларног меде,
сузе у очима леде се, леде.
Тако је гласио допис бола:
У потпису меда са Северног пола.
