Милица Миленковић је рођена 1989, по струци је мастер филолог српске и компаративне књижевности. Студије завршила на Филозофском факултету у Нишу одбраном теме мастер рада „Поезија Гордане Тодоровић“ .
Објавила књиге: роман Homunculi (2010), збирке песама Мање од длана (2012), Via Militaris, Via Dolorosa (2013), Испоснице (2019), Љубав у Кани и друге песме (2020) и књижевну критику Критичка тумачења (2016) и Канон (2022).
Аутор пројекта и ментор школе „Активно читање и креативно писање“ за децу и приређивач Зборника радова ученика ове школе (2017–2018).
Приредила је Сабрана дела Гордане Тодоровић у три тома (2018) као реализацију пројекта који је подржало Министарство за културу и јавно информисање Републике Србије у области издаваштва капиталних дела савремене српске књижевности и Живети због песме Гордане Тодоровић (Сабране песме из Књижевних новина 1974–1978) (2019). Објавила је студију Песникиња, ласта земље о Гордани Тодоровић, 2022.
Добитница првих награда на Фестивалу поезије младих у Врбасу (2011) и Фестивалу културе младих Србије у Књажевцу (2012) те Тимочке лире за најбољу песму коју додељује Радио Београд 2 у 2012. години – песма Божићни колач; финалиста Ратковићевих вечери поезије (2015, 2016, 2017), добитница треће награде Ратковићевих вечери поезије у Црној Гори 2017; финалиста Смедеревске песничке јесени са најбољом песмом за Златну струну (2017) – песма На пола копља; добитница Друге награде на Дринским књижевним сусретима 2019. године.
Добитница награде „Мирко Петковић“ за књижевну критику и награде „Стражилово“ за збирку песама Испоснице 2019. године.
Добитница Микине чаше на 31. Књижевној колонији у Сићеву, 2022.
Члан жирија за доделу награде „Гордана Тодоровић“ и „Меша Селимовић“.
Бави се превођењем са енглеског и македонског језика.
Своје радове објављује у књижевним часописима, новинама и листовима у земљи и региону. Учесница је бројних књижевних фестивала и сарадник културних установа.
Поезија јој је превођена на енглески, мађарски, словачки и македонски језик.
Члан је Удружења књижевника Србије.
Живи и ствара у Сврљигу.
ИГРА ВЕТРА Дека на станици погурен стоји стари му шешир на глави дрема док жмирка очима ситним ветар луду игру спрема: Узима шешир са декине главе шешир лети низ перон далеко вине се небу под облаке плаве па спусти доле на тло меко. Једна је девојка потрчала за њим, чини се као да гони змаја, учас се претвори перон у поље као једног давног маја... Намести деки шешир на главу: „Сад сте к'о шериф“, рече му она. „К'о шериф!“, осмехну се дека благо наклони се и нестаде са перона.
РАСТКО, БОЖЈИ САВА Плакали су Немања и Ана што њихов најмлађи син босим ногама туђином ходи, што сад, ето, тако млад монашки живот води. Чупала је Ана своје косе, зар најмлађе чедо да јој оде? Раскрвавила и ноге босе тражећи од чаробњака живе воде. Надала се Ана, поново ће љубити чедо своје, ноћу га привијати на груди, шапутати му бајку о змају каквог не видеше до тад људи! Жеђ за сином ништа утолити могло није, диже се Немања, на пут крену, водећи се причама које над Рашком ветар вије... Нађе отац сина у Ватопеду на Светој гори, занешеног над темељима Хиландара, попи и он од воде што само ту жубори, мало амброзије и нектара из нара. Затим написа посланицу својој жени Ани: „Нађох змаја каквог не видеше људи, и живе воде, хитај к мени да се нагледаш чуда и кола што само богови воде.“ Анине очи и данас гледају са Свете Горе на Олимп, и њена је утроба шира од неба, њен син Растко, а Божји Сава исхрани много деце на православној кори хлеба!
ЧИМЕ СЕ ХРАНИ МАШТА Знате ли, мили моји, чиме се храни једна Машта? Не само што може свашта, она и једе свашта! За доручак чаша млека, тост и мед, за вечеру исто то, само други редослед. Супа за ручак, па главно јело, дезерт од шлага и чоколаде, поврће, воће и сок од лимунаде. Онда поједе целу једну бајку, аждају, цара и царицу, лепу принцезу. Од Алисе узме лепезу и почне да се хлади, к'о да је у земљи чуда! И онда РАСТЕ РАСТЕ РАСТЕ Машта може да нарасте до солитера, до сунца и звезда. За њу је у сунчевом систему прави кликер свака планета. Пластичним камионом Машта путује око целог света. Онда поједе колачић из земље чуда и РАСТЕ РАСТЕ РАСТЕ
