МОЛБА ЈЕДНОГ ДЕЧАКА
Већ данима облаци тамни
прекрили небо мог родног града,
смркли се онако велики, тмурни
и поче из њих и киша да пада!
Ја тужно гледам слику ову,
не верујем очима својим!
Зар да без снега распуст ми крене,
а до њега дане бројим?
И с друштвом својим договор имам,
сваки нам дан добро планиран!
– Не може тако! – у себи велим,
ја нећу кишу, снег ја желим!
О, Деда Мразе, декице драги
ти што с ирвасима небом бродиш
и што ти за то компас не треба
руком их својом сигурно водиш!
Учини нешто, молим те ја,
Звончицу зови, нек дође сада
чаробни прах нек увис баци
да киша стане, а снег да пада!
Услиши жељу, мени, дечаку
што би за пахуље баш све дао!
Одричем се и поклона својих
када би снегић баш сада пао!
