Одрасли за децу

ЛАЗАР ЈЕВТИЋ – ПУСТИТЕ ДЕЦУ ДА БУДУ ДЕЦА

БУДИМО ДЕО СВЕТА ДЕТЕТА

Лазар Јевтић је са успехом уронио у словне таласе и усмерио их тамо где им је место – у срца и душице раздрагане деце. Осмехом је закитио њихове путиће, којима цветају, са жељом да заувек
остану деца.

Лази је задовољство да са облачићем шета, цветићима испија мирисна словца за свако дете и сваког основца. Веселом фармом трчкара заједно са њеним становницима, грлећи их као најмилије своје, јер они га наводе и уводе у свет радовања.

Лазар апетитно урања у просторе засејане маштом, осмишљавајући мисленице саткане од светла дечје радозналости и жеље да буду увек деца. Аутору је сваки корачић излет у непознато, али га брзо раздани и све му постане надасве познато. Питалице су ту за сваки случај, као помоћнице да лакше стигне тамо где му је деци нај, нај!

Поиграва се Лазар речима, испреда предивне сликовне мисленице, од којих је деци лепо и још лепше. И браво му за то! „Мали вав” (мала прича једне бебе), „Шумска бука”, „Дете у глави”, „Меда”,…стиховане су искрице које се лако настањују у дечје главице па им је сваки корачић ведар и крилат.

Стајање у месту?! Не, стајање није оно што Лаза упражњава. Он би само да се креће, лети на све стране, па чак и изван страна, које му се непрестано отварају и показују нове могућности летења
од цвета до снова. Он савршено плете просторе за игру и радовање дечјем свету. Деца су му на томе до неба захвална и још захвалнија. Ко не би да се нађе на ВЕСЕЛОЈ ФАРМИ пишчевој и ко би да одоли игри петловој, трчкарању пачета, ћурета, кравице, овчице… ДЕТЕ ЗМАЈА нас чека и моли да не прекидамо игру и лет, већ напротив да наставимо са грљењем ЛУЛЕ МИРА.

Баке и деке су омиљени извори љубави, који се шећу од детета до детета, сејући милости зарад добровања. МАЛА ЗВЕЗДА, та огромна искричава стварност, не мирује, иде тамо где може све,
иде свуда. Она је оно што рађа сновослово за радовање. Сањарења Лазина буде стварност од рода и вода, од цвећа и дрвећа, од сунца и зрнца, од трава и мрава… И све тако до истине неистина. Снови рађају све и више од свега. Дечје бајке надасве. Деца се у бајкама друже
онако како им се хоће, а хоће им се да виде ВИТЕЗА, ДВА НЕБА ПЛАВА. И још витезова и неба, само да им буде као у бајци.

ШТРАЈКОВИ жаба, рода…, ШАРГАНСКА ОСМИЦА, ЗВЕЗДИЦА, СМЕШАК… И тако редом, све до БАБАРОГЕ, ЕЛЕНА… Све су то мислени велики романчићи, који нас враћају лепотама од изненађења и жељених изазова. Будимо део њих, гутајмо њихове сласне залогаје. Нахранимо
сваки делић наше радозналости до врха. БУДИМО ДЕО СВЕТА ДЕТЕТА, а Лази
пожелимо да нас убудуће радује новим стиховима!

Русомир Д. АРСИЋ

ДЕТЕ У ГЛАВИ ЛАЗАРА ЈЕВТИЋА

Широки осмех Лазара Јевтића дочекао ме већ у првој песми његове збирке песама Пустите децу да буду деца и повео кроз незаборавну авантуру дечјег одрастања.

Сваки његов стих била су крила на којима сам летела из песме у песму сусрећући се са Петром Паном, Баба Мартом, мудром совом, бумбаром, малим зеком, лептирићима „из стомака”, жапцем
и родом. Најлепши сусрет за мене био је сусрет са Гаврилом, његовим тек рођеним сином. У време настајања Јевтићеве прве збирке песама за децу родио се његов син, првенац, и то овој збирци даје посебну аутентичност, посебну одговорност.

Писати за децу и јесте одговоран посао који носи велику тежину. То је много више од низа лепих речи и занимљивих прича. Писати за децу значи давати пример деци. Утицати на њихове погледе на свет, непосредно и спонтано их васпитавати. Одрастати заједно са њима, и дозволити себи да се буде још дете кроз те стихове. Како сам Јевтић за себе каже он јe „Дете прошлог века заробљен у телу одраслог човека”.

Кроз своје песме Јевтић даје позитивне поруке деци. Учи их на непосредан начин, кроз стих, правди, поштењу и пријатељству.

Дечје песме нису само забава већ снажно образовно и емотивно средство, и ова збирка управо то и доказује кроз песму „Шумска бука”.

Његове песме богате дечји речник поступно. Од песме „Мали вав” у којој подржава речник детета и ослобађа га стида на путу прихватања и изграђивања правилног говора. Утичу на развој и одрастање детета, постављају темеље за њихову писменост.

Песме Лазара Јевтића имају препознатљиви ритам, а учење кроз ритам и мелодију помаже деци да лакше разумеју и запамте информације, бројеве, слова, називе животиња, делове тела. Тај ритам је посебно аутентичан у песми „Стоногине ципелице” и „Ризница блага”.

Кроз своје песме Јевтић шаље позитивне поруке деци, али и одраслима:

Пустите децу да буду деца,
Лове у башти шареног зеца.
Лете високо, крену ка југу,
Шљапкају баром, стварају дугу.

Дечје песме су важан део одрастања јер негују ум и душу детета, припремајући га за свет који га окружује. Свака прочитана песма Лазара Јевтића је један мали, али сигуран корак ка томе да деца израстају у добре људе.

Проф. Драгана ПЕШИЋ ГЛАВАШЕВИЋ

ОСМЕХ

Читањем песме скратим вам време,
За дечју стопу, тај мали корак,
Ако се ноћас весело крене,
Можда се бели прескочи облак.
Треба вам само осмех на лицу,
Поглед од снова да дланове скупи,
Ако нас месец, примети, веруј,
Па само дланом о длан му лупи.

СТОНОГИНЕ ЦИПЕЛИЦЕ

Свако живот док свој грицка,
Стонога се мала лицка,
Па пред стаклом она стоји
Ципелице мале броји.
Иде редом, па се буни,
Поново од нуле креће,
Таман рече: „Tридесета!”,
Кад налете неке веће.
Сада ређа поред ногу,
Све у реду по два пара.
Зар јој фали ципелица
Или је то поглед варa?
Шеширић је био спреман
И две нове кошуљице,
Али муку и проблеме
Створиле су ципелице.
Диже руке од лицкања,
Старо стакло скида доле.
„Ех, да имам ципелице…
Видела бих чак и море.”

 

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com