Одрасли за децу

Луција Тасић – ЗАВИЧАЈНЕ СЛИКЕ

ЗАВИЧАЈНЕ СЛИКЕ

Завичају, моје родно место,
ја те волим и сањам те често.

У сновима видим ту равницу,
ко шарену, распевану птицу.

Пшенична поља у њој дремају,
а паори се за жетву спремају.

Црвене булке по њој цветају,
а фазани се слободно шетају.

Страшило стоји усред бостана,
пролазницима оно се клања.

У сну често видим, ја моју улицу,
на клупици Гоцу, прву комшиницу.

Кућа родна окружена цвећем,
које цвета са раним пролећем.

Двориште је пуно дивних ружа,
мирис њихов шири се и пружа.

Сестра руже бере, у вазу их ставља
и недељни ручак се поставља.

На кућном прагу мама стоји,
до мог доласка дане броји.

Да нас све чува, Богу се моли,
а ми знамо колико нас воли.

Желела бих да сан дуже траје,
јер та слика из ока нестаје.

Али неће из срца нестати,
срце жели тамо да се врати.

Луција Тасић, учитељица