Луција Тасић је учитељица у ОШ „Драгољуб Илић“ у селу Драчић недалеко од Ваљева. Живи у Ваљеву. Пише песме и драмске текстове за децу. До сада је објавила неколико књига. Једна је од првих учитељица луткарки у Србији. Прави лутке и целокупну сценографију за представе. Њени ученици су изводили драмске и луткарске представе на значајним манифестацијама: Дечији хепенинг у Београду, Десанкини Михољски дани у Бранковини, Дани дечијег стваралаштва у Ваљеву, Тешњарске вечери у Ваљеву… Изводили су их и у многим школама широм Србије.
Луција је једна је од првих учитељица на нашим просторима која је лутку почела да користи као наставно средство на часовима редовне наставе. Њени ученици и она освајали су бројна признања на Фестивалу луткарства основних школа (ФЛУОШ). Текстови из њених књига заживели су широм региона и користе их васпитачи и учитељи у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији. Превођени су на македонски, руски и мађарски језик. На смотрама рецитатора под називом „Песниче народа мог“ често ученици говоре Луцијине стихове. Песме су јој објављиване у бројим часописима за децу као и у антологијама учитеља стваралаца. Члан је редакције еколошког часописа “Чувари равнице“ и дечијег интернет радија “Керефеке“.
Бајка за децу
Деда Мраз је најдражи дека,
њега воле сва деца на свету.
Са нестрпљењем сви очекују
да га довезу ирваси у лету.
Ирваса има укупно осам,
ал’ Рудолф је некако главни,
све због носа који му светли
и растерује мрак тавни.
Саонице су раскошне кочије.
На ирвасима прапорци од злата.
Поклона пуно дека носи
и оставља пред свака врата.
За Нову годину кад падне вече,
склопиш очи, утонеш у сан,
Деда Мраза можеш да видиш
да ти улепша празнични дан.
А уснићеш га, само ако желиш
и не дај да ти руше снове,
јер ово је најлепша бајка,
бајка за децу она се зове.
Божићни дани
Благдани су они лепи дани
које цела породица слави,
када нико не иде из куће,
када мама ђаконије прави.
Најлепше је баш празнично јутро,
сви устану па се окупљају,
родитељи блистају од среће,
и љубе нас, празник честитају.
Бадњи дан је један такав датум,
обичаја разних тада има,
мама спрема пуно посне хране,
кућа топла, а напољу зима.
Од дана је лепше Бадње вече,
мало сламе, а пуно слаткиша,
које мама из корпице баца,
од бомбона, направи се киша.
Онда тата из куће излази,
па закуца три пута на врата,
носи бадњак и сви се љубимо,
пресрећни смо и ја и мој бата.
Упалимо свећицу на столу,
а на зиду засија кандило,
домаћица окади вечеру,
па се онда Богу помолимо.
У тој ноћи ретко ко да спава,
будни људи дочекују дан,
положајник први нам долази
и честита Христов рођендан.
Божић драги носи мир у кућу,
носи радост, спокој се осећа.
Срца су нам препуна љубави,
за све нас је ово права срећа.
Христос се роди
У пећини родио се,
у градићу Витлејему.
Дева Мајка, добри Јосиф,
правили су друштво њему.
Пећина је мрачна, хладна,
у њој ватре није било,
заграљајем Дева греје,
то божанско дете мило.
Северњача звезда светли
и мудраце к њему води,
анђели су запевали:
„Христос нам се драги роди“.
Донео је живот вечни,
веру, наду људском роду,
подарио мир и љубав
и спасење свом народу.
