Боже, драги, помози!
Дозволи да сачувам свој мир у души
Дозволи да свакоме упутим лепу реч
Не дозволи да унесем вирус лоших мисли
Не дозволи да ми испадне погрешна реч.
Подари да ближњима опростим грешке
За што ни они сами нису криви
Које насташе у лошем тренутку
Речене несвесно, ничим изаване.
Боже, драги, помози!
Дозволи да чиним само добре ствари
И сетим се само оног лепог
А све оно што није – заувек заборавим
Да уживам сада и планирам даље
Да делим осмехе и ширим радости
Да у свему видим само оно добро
Да добро увек похвалим
Да бодрим храбре и јачам слабе
Да пријатељу опростим
А колеги не замерим.
Да увек имам времена за родитеље, сестру, брата
Да сам увек ту за децу своју
Да за собом остављам светао траг
Да обиђем тетку, стрину, ујну
И да ми сваки њихов увек буде драг.
Помози да сваког разумем
И топлу упутим реч
Да никог не вратим с кућног прага
И увек ми будна буде свест
Дозволи да идем даље
И подсети ме зашто сам почела
Дозволи да љубав са мном хода
Да ме радост у животу прати
А здравље на уста улази …
Не одвајај ме од највећих оружја – времена и стрпљења.
Помози Боже и остави ме у здравој памети.
Благословен да си, Господе Боже наш!
Јелена Ђорђевић, 2016