У малом врту, поред потока,
Живио је од свих другачији мрав:
Волио је да одмара, лежи и чека
док од одмора не утрне сав!
Сваки дан би само уживао,
На цвијету се сунчао и сањао,
„Зашто да радим, зашто да јурим?“
Тај се само одмору клањао.
Нису га тако васпитавали,
ни тата мрав ни мама мравица,
све су годинама покушавали
да се не љути мравља Краљица.
И једног дана, док је сунце сијало,
мрав одједном остаде сам,
коме сада да тражи храну,
лијењи мрав – о, какав блам!
Одједном се тргнуо, у потрагу кренуо,
стигао своју мрављу браћу,
из љенствовања се одјеном пренуо
и обећао себи: “Да радим ја ћу!”
Вриједан постаде мрављи враголан,
Мравко Љењивац више га нису звали,
радио је вриједно, помагао свима,
чак га и мравља Краљица хвали!
Александра Вујисић
Подгорица, Црна Гора
