Зовем се Наташа Крижанић, живим и радим у Шиду. По занимању сам васпитачица, у слободно време пишем поезију за децу. Писањем се бавим већ дуги низ година. Имам једну самосталну збирку поезије за децу „Мирис Медењака“ и неколико заједничких Зборника. Удата сам и мајка три сина.
ЗБОГОМ ВРТИЋУ, ШКОЛА МЕ ЧЕКА
Ових дана нова прича
опраштам се од вртића.
Сви причају да ће игре
заменити школске књиге.
Много нових изазова
свако бира сад пут свој
али вечно у мом срцу
остаће ми вртић мој.
Нећу га заборавити
ја баш тако лако
јер баш оне прве ствари
научио ту је свако.
Како се од коцака
кућа прави
која нам птица
пролеће најави.
Да меда спава
зимски сан
да име има сваки дан.
Али важније од јесени, пролећа
зиме и лета
оно што у вртићу науче
сва деца света
је како се игра и дели
друг са другом
како се весели.
Зато пријатељства из вртића
остају трајно део нашег бића.
ВРТИЋ
Наша друга кућа то се вртић зове,
у њој сваког дана учим ствари нове.
Зато свако јутро с’ осмехом се будим
да видим другаре некад просто жудим.
Тамо слушам приче разне,
учим песме, бројке, слова
због тога је мени драга
увек била кућа ова.
Наше васпитачице баш увек се труде
да све оно лепо у нама пробуде.
Зато дајем предлог, озбиљно вам велим
да још мало останем, томе се веселим.
ЗДРАВО ПОВРЋЕ
Свакога дана слушам приче фине
како треба јести витамине.
Купус кажу у сваком облику
одличан је сваком јеловнику,
прија теби, брату, мами, тати,
укисељено, ал’ и у салати.
Кромпир крупан ал’ и онај ситан
за исхрану веома битан.
А карфиол кад сочан забели,
у салати радо би га јели.
И паприка слатка или љута,
може да се свакодневно гута.
Шаргарепа румена и лепа
чека да је твоја рука шчепа.
Од спанаћа добићеш мишиће,
зато једи то зелено лишће.
Све поврће деци гладној јавља
једите нас због снаге и здравља.
И ја свима обећавам јавно
да ћу јести све поврће стално.