Ја сам дете живо, чило
Коме криво, коме мило
Шта не волим кажем гласно
Да сви чују сасвим јасно
Нећу да ме љубе бабе
Не грди ме тата џабе
Учитељ на мене виче
Увек прича исте приче
Не знам зашто и због чега
Доста ми је више њега
Уопште ме не разуме
Тај са децом баш не уме
Стално прети, стално звоца
„Да доведеш сутра оца“
Догоди се нека туча
Ја сам кривац вели уча
Није моја то кривица
Кад се туку њих двојица
Место мене, ето штоса
Доби други посред носа.
Љубиша Симић
