Одрасли за децу

Ово не знају ни моје тетке

Драгана Благојевић живи и ради у Ћуприји. Више пута је награђивана за свој рад у просвети и освајала многе награде са својим ученицима. Њени литерарни радови за децу објављени су у зборницима песама за децу „Заувек ђаци“ и „Мој тата храни птице“. Више од двадесет година ради у ОШ „Вук Караџић“ као наставник српског језика и књижевности, а неколико година уназад, за време летњег распуста, води летње радионице „Како се пишу песме“ у организацији Народне библиотеке „Душан Матић“ за ученике града Ћуприје.

Драгана Благојевић
Ово не знају ни моје тетке 

Отварам књигу,
главом климам,
чудим се чуду,
кога да питам.

Кад тамо све неке формуле,
керефеке тешке и ретке,
чудна слова писана,
ух, ово не знају ни моје тетке.

Шта сад да раде тетке,
кад постаје све теже,
како задатак да реше,
кад решења беже!
Још један распуст 

Нема књига, звона и оцена,
ипак мени нешто фали,
ипак у мени нешто тиња,
ех, кад бисте само знали!

Фали ми заједничка ужина, 
када  стојимо кaо дружина,
а чоколадице вире из џепова,
и звецкају степенице од чепова.

Распуст јесте права милина, 
не бих ја ту ништа мењао,
ето шта мени само фали,
моји другари и oдмор мали!
Мазин слон 

На врху Мазине планине,
живи један пргав слон,
одједном му само сине 
да направи страшан лом!

Дигне главу и сурлом лупа,
виче и са висине прети,
не зна да је тишина скупа,
и шта може да га стрефи!

Сам ће себе сурлом лупити,
кад схвати да није бог,
неће моћи себе скупити,
кад Маза дуне у свој рог!